Daleko od izlaza iz ekonomske krize: selo u Rumuniji

Od našeg dopisnika
Bukurešt,  januara –  Dva sasvim neobična naimenovanja u centralnom državnom aparatu u rumunskoj prestonici izazvala su prava talasanja u ovdašnjoj javnosti – od suza do smeha, od zgražanja do sarkazma. Naime, na svega nekoliko dana pre usvajanja novog državnog budžeta (za 2010) za koji se unapred znalo da će biti „budžet krize” (skrojen po šablonima MMF-a) i da će predviđati drastična kresanja svih državnih izdataka, zamrzavanje, tačnije smanjenje penzija i plata, otpuštanje preko 100.000 zaposlenih čiji se mesečni prihodi napajaju iz državne kase, nove milijarde evra zajmova, uvođenje novih taksa i poreza i druge mere koje će primorati Rumune da dobro stegnu kaiševe, Sebastijan Vladesku, ministar finansija u vladi „Bok-4” (u poslednjih pet meseci premijer Emil Bok je četiri puta menjao sastav svog kabineta), postavio je za svoje savetnike za odnose sa javnošću Andreja Georga, najjezičavijeg TV voditelja i komentatora, i pevača Dana Bitmana, najpopularnijeg člana ovdašnjeg omiljenog benda „Holograf”. Obojica nisu nikada imala ni blage veze sa pitanjima finansija. Kako je odmah formulisano, njihova uloga će biti da zaslađuju „gorke pilule” koje „narodu” nudi prazna državna kasa.

I pored toga što je 2009. uzela krupan zajam od 20 milijardi evra (od MMF-a i Evropske banke), Rumunija nije uspela da zaustavi duboki ekonomsko-finansijski pad. Naprotiv, on je produžen, tako da se smatra da će 2010. biti „krajnje teška godina”. Zbog toga je Bukurešt prinuđen da i dalje moljaka zajmove kod domaćih i stranih banaka. Bez njih ovde se ne vidi nikakav izlaz iz krize. Saopšteno je da će samo u prva tri meseca ove godine rumunska država morati da pozajmi još 3,8 milijarde evra, tj. svakog dana u proseku po 42 miliona evra. Inače neće imati čime da isplati penzije i plate.

Osim kresanja državnog aparata, smanjenja plata i penzija, rumunska država pribegava uvođenju novih taksa i poreza. Za neke takse se kaže da su jedinstvene u svetu. Primerice, već je nagovešteno da će se od 1. marta uvesti „taksa na fast-fud”, tj. na nezdravu brzu hranu i razne veštačke gazirane napitke. Ministar zdravlja Atila Čeke uvrštava tu taksu u već postojeće takse za „porok” (alkohol i duvan). Tvrdi se da slična taksa ne postoji u svetskoj praksi i da je već izazvala „međunarodne odjeke”. Tako nemački „Špigl” piše o ovoj „ofanzivi rumunske vlade na opseg struka” i pita se da li „zdrav život može da se nameće preko zakona”.

Bukureštanski „Gandul” se takođe osvrće na „vladine fantazije radi krpljenja budžeta” i pominje planirano uvođenje takse na „otisak ugljen-dioksida”. Prema toj zamisli, svaki građanin bi plaćao tu taksu za korišćenje automobila, za zagrevanje stanova prirodnim plinom, ugljem, drvima ili lož-uljem. Ona bi se uračunavala shodno „tonama ugljen-dioksida”, nastalim usled takvih „aktivnosti”.

Penzioneri su već obavezni da iz svojih penzionerskih primanja podmiruju dodatno socijalno-medicinsko osiguranje i da plaćaju porez na dohodak, tj. na penziju.

I pored toga što je uz veliku pompu saopšteno da novi budžet predviđa očuvanje opšte poreske stope od 16 odsto, postoji namera da se izglasa zakon o uvođenju specijalnog poreza na imovinu veću od 500.000 evra. Visina tog poreza iznosila bi 0,5 odsto od ukupne imovine.

Predviđanja novog „kriznog budžeta” naišla su na snažno negodovanje sindikata. Posebno su se uznemirili penzioneri. Postoji bojazan da će se to nezadovoljstvo izliti na ulice i izazvati ozbiljne socijalne proteste, što bi još više destabilizovalo ionako krhku situaciju u zemlji.

Milan Petrović

-----------------------------------------------------

Korist i od preminulih penzionera

Kod Rumuna postoji izreka:  „Grešnikova usta istinu zbore”. Ovdašnji mediji dovode tu izreku u vezu sa jednom nezgrapnom izjavom ministra finansija S. Vladeskua, koji je sa neviđenim sarkazmom dokazivao kako penzioneri sa malim penzijama u stvari doprinose povećanju državnog budžeta. „Penzije su plafonirane u uslovima u kojima održavanje niskih penzija povećava stopu smrtnosti među njihovim korisnicima.” Ova stvar je, navodno, dobra za budžet pošto više umiru penzioneri sa niskim penzijama od onih sa većim penzijama. Pošto se povećava broj penzionera sa većim penzijama (oni duže žive), raste i suma koja se sakuplja pri primeni poreza na penzije veće od 1.000 leja (4,2 leja = 1 evro). „To je veoma tužna činjenica. Iz sistema izlazi više penzionera sa niskim penzijama od onih sa većim penzijama. Tako da, logično, ostaje više penzionera sa većim penzijama i raste suma koju ubiremo od njih”, tvrdi rumunski ministar.

M. P.