Од нашег дописника
Букурешт,  јануара –  Два сасвим необична наименовања у централном државном апарату у румунској престоници изазвала су права таласања у овдашњој јавности – од суза до смеха, од згражања до сарказма. Наиме, на свега неколико дана пре усвајања новог државног буџета (за 2010) за који се унапред знало да ће бити „буџет кризе” (скројен по шаблонима ММФ-а) и да ће предвиђати драстична кресања свих државних издатака, замрзавање, тачније смањење пензија и плата, отпуштање преко 100.000 запослених чији се месечни приходи напајају из државне касе, нове милијарде евра зајмова, увођење нових такса и пореза и друге мере које ће приморати Румуне да добро стегну каишеве, Себастијан Владеску, министар финансија у влади „Бок-4” (у последњих пет месеци премијер Емил Бок је четири пута мењао састав свог кабинета), поставио је за своје саветнике за односе са јавношћу Андреја Георга, најјезичавијег ТВ водитеља и коментатора, и певача Дана Битмана, најпопуларнијег члана овдашњег омиљеног бенда „Холограф”. Обојица нису никада имала ни благе везе са питањима финансија. Како је одмах формулисано, њихова улога ће бити да заслађују „горке пилуле” које „народу” нуди празна државна каса.

И поред тога што је 2009. узела крупан зајам од 20 милијарди евра (од ММФ-а и Европске банке), Румунија није успела да заустави дубоки економско-финансијски пад. Напротив, он је продужен, тако да се сматра да ће 2010. бити „крајње тешка година”. Због тога је Букурешт принуђен да и даље мољака зајмове код домаћих и страних банака. Без њих овде се не види никакав излаз из кризе. Саопштено је да ће само у прва три месеца ове године румунска држава морати да позајми још 3,8 милијарде евра, тј. сваког дана у просеку по 42 милиона евра. Иначе неће имати чиме да исплати пензије и плате.

Осим кресања државног апарата, смањења плата и пензија, румунска држава прибегава увођењу нових такса и пореза. За неке таксе се каже да су јединствене у свету. Примерице, већ је наговештено да ће се од 1. марта увести „такса на фаст-фуд”, тј. на нездраву брзу храну и разне вештачке газиране напитке. Министар здравља Атила Чеке уврштава ту таксу у већ постојеће таксе за „порок” (алкохол и дуван). Тврди се да слична такса не постоји у светској пракси и да је већ изазвала „међународне одјеке”. Тако немачки „Шпигл” пише о овој „офанзиви румунске владе на опсег струка” и пита се да ли „здрав живот може да се намеће преко закона”.

Букурештански „Гандул” се такође осврће на „владине фантазије ради крпљења буџета” и помиње планирано увођење таксе на „отисак угљен-диоксида”. Према тој замисли, сваки грађанин би плаћао ту таксу за коришћење аутомобила, за загревање станова природним плином, угљем, дрвима или лож-уљем. Она би се урачунавала сходно „тонама угљен-диоксида”, насталим услед таквих „активности”.

Пензионери су већ обавезни да из својих пензионерских примања подмирују додатно социјално-медицинско осигурање и да плаћају порез на доходак, тј. на пензију.

И поред тога што је уз велику помпу саопштено да нови буџет предвиђа очување опште пореске стопе од 16 одсто, постоји намера да се изгласа закон о увођењу специјалног пореза на имовину већу од 500.000 евра. Висина тог пореза износила би 0,5 одсто од укупне имовине.

Предвиђања новог „кризног буџета” наишла су на снажно негодовање синдиката. Посебно су се узнемирили пензионери. Постоји бојазан да ће се то незадовољство излити на улице и изазвати озбиљне социјалне протесте, што би још више дестабилизовало ионако крхку ситуацију у земљи.

Милан Петровић

-----------------------------------------------------

Корист и од преминулих пензионера

Код Румуна постоји изрека:  „Грешникова уста истину зборе”. Овдашњи медији доводе ту изреку у везу са једном незграпном изјавом министра финансија С. Владескуа, који је са невиђеним сарказмом доказивао како пензионери са малим пензијама у ствари доприносе повећању државног буџета. „Пензије су плафониране у условима у којима одржавање ниских пензија повећава стопу смртности међу њиховим корисницима.” Ова ствар је, наводно, добра за буџет пошто више умиру пензионери са ниским пензијама од оних са већим пензијама. Пошто се повећава број пензионера са већим пензијама (они дуже живе), расте и сума која се сакупља при примени пореза на пензије веће од 1.000 леја (4,2 леја = 1 евро). „То је веома тужна чињеница. Из система излази више пензионера са ниским пензијама од оних са већим пензијама. Тако да, логично, остаје више пензионера са већим пензијама и расте сума коју убиремо од њих”, тврди румунски министар.

М. П.