Свет

„Вол стрит џорнал”: Косовски модел за Сирију

Дамаск (Фото Танјуг)

ЊУЈОРК – Актуелни амерички председник Барак Обама требало би да се супротстави сиријском председнику Башару ал-Асаду као што се Бил Клинтон супротставио Слободану Милошевићу поводом кризе на Косову, наводи амерички лист „Вол стрит џорнал”.

Пошто крвопролиће и бруталност диктаторског режима у Сирији коначно почињу да изазивају пасивну Обамину администрацију, Пентагон разматра шта би се могло урадити ако би председник одлучио да одговори на катастрофу у Сирији, пише у ауторском чланку Фуад Аџами, виши сарадник Универзитета Стенфорд и копредседавајући Радне групе за исламизам и међународни поредак на Институту Хувер.

Пред сиријском дилемом, било би мудро да председник Обама размотри начин на који је Бил Клинтон изашао на крај са кризом на Косову 1999. године, сматра Аџами.

Чекање пред терором који све више узима маха и преувеличавање моћи режима који се упустио у масовно убијање виђено је и раније - и сам Клинтон је у почетку седео скрштених руку када је избио сукоб на Косову 1999. године, подсећа он.

Клинтон је, ипак, наложио да се против Србије отпочне ваздушна кампања 23. марта 1999. године, која је трајала 11 недеља и која је онеспособила Милошевића да ратује против косовских Албанаца, о чему ће бивши амерички председник с поносом говорити у својој аутобиографији пет година касније, наводи се у тексту.

Што се тиче Сирије, председник Обама, у чијем је свету, како се наводи, тенденција чекања постала званична политика, сада има сличну прилику да заустави „убијање недужних”. Тим пре што се режим у Дамаску служи празним претњама, понестаје му новца и ослања се на војску која нема вере у своју мисију, па би могао да буде срушен без великог америчког ангажовања, оцењује се у тексту.

„Могли бисмо да признамо сиријски Национални савет као легитимну власт, да уведемо зону забране летова у многим областима под опсадом, да помогнемо у обуци и опремању слободне сиријске војске, да подстакнемо Турску да пружи већу подршку сиријским војним дезертерима и да позовемо богате арапске земље да финансирају те напоре”, предлаже саветник Универзитета Стенфорд.

Он упозорава да ризици, свакако, постоје, али додаје да је срамота што се масакри у Сирији и даље игноришу.

„Ако сада ступимо у акцију, председник Обама би, када буде писао своје мемоаре, могао да оправда своје поступке, или барем да каже да је у Хомсу, Хами и Дери учинио све што је било у његовој моћи”, наводи се у чланку „Вол стрит џорнала”.

Танјуг
објављено: 14.02.2012.

Последњи коментари

Ivan Torontonovic | 16/02/2012 04:10

Jedini je problem sto Rusija danas nije ona iz 1999.

Zoran Juzbašić | 16/02/2012 09:40

Pročitah komentar i zaprepastio sam se.Sve,od vojnog dejstva,do političke i finansijske podrške treba neko drugi da izvrši.A Amerika ostaje čistog obraza i punih džepova.Pa oni tako rade još od korejskog rata naovamo.

c c | 16/02/2012 14:01

Obama sigurno zna da arapi ne vole svoje derspote, ali da i mrze amerikance. Turska, koliko da je jaka, ne sme u otvoren sukob sa Sirijom, odnosno sa arapima. Na osnovi trgovine sa arapima izgradila je svoju ekonomiju. Ameri su u prvom ratu u iranu platili za koriščenje aerodroma inđilik platili 10 milijardi dolara plus tehnologiju za fabriku aviona. Koliko su morali da plate za poslednji nrat u Iraku . Arapi znaju da plačaju njihove avanture, a dokle će? Interes Rusije je sledeće pitanje, a koliko ja znam on je veći nego za kosovo. Američke laži polako svet razotkriva i naći će snage da im se suprostavi.