BRISEL – Ukupno 25 država Evropske unije, sve osim Britanije i Češke, usvojilo je sporazum o uvođenju strožih mera zajedničke evropske budžetske discipline, izjavio je predsednik EU Herman van Rompej.

„Ukupno 25 država će potpisati budžetski sporazum”, rekao je kratko Van Rompej.

Evropski lideri okupili su se danas posle podne u Briselu na prvom ovogodišnjem samitu, na kojem je u centru pažnje, pored sporazuma o budžetskoj disciplini, i polemika o visini pozajmice koja će biti dodeljena Grčkoj.

Sporazum podrazumeva disciplinu u rukovođenju javnim troškovima i uvođenje „zlatnog pravila” ravnoteže o javnim troškovima kao i lakše uvođenje sankcija vladama koji se ne budu toga pridržavale.

Jedan neimenovani britanski diplomata je rekao da se Britanije tome protivi jer to „ekonomski ugrožava državu”, dok je odbijanje Češke motivisano „pitanjem ratifikacije”.

Izvori bliski samitu rekli su da je Češka planirala da organizuje referendum o prihvatanju sporazuma, ali da je to naišlo na nesuglasice unutar vladajuće koalicije.

Taj sporazum bi trebalo da bude potpisan u martu.

Pored tog sporazum, tema samita je Grčka. Grčka pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra. Paralelno s tim, Nemačka se opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez pojačane kontrole finansijske politike te zemlje.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je ponovila da je neophodno da Evropa najpre pomogne Grčkoj da ostvari svoje reforme.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je današnjem izdanju Vol strit džornala da Grčka neće dobiti više novca ako ne sprovede najavljene reforme i ne smanji deficit.

Vlasti u Berlinu predložile su i da se Grčka stavi pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Taj predlog je naišao na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.

EU ima u svom budžetu na raspolaganju 82 milijarde evra za sufinansiranje projekata za podršku privrednom rastu i zapošljavanju.

Uoči samita, u Belgiji je u nedelju uveče počeo generalni štrajk u znak protesta zbog mera štednje uvedenih kao odgovor na finansijsku krizu.

----------------------------------------------

Premijer tvrdi da Prag nije zauvek odbio fiskalni pakt

PRAG – Odbijanje Češke da potpiše novi sporazum o budžetskoj odgovornosti oko koga se sinoć dogovorilo 25 od 27 članica Evropske unije ne mora da bude zauvek, a Prag bi mogao da se priključi kasnije, kazao je češki premijer Petr Nečas, javljaju češki mediji.

„Taj sporazum Češkoj ne donosi ništa novo, osim mera koje je sebi sama naredila. Ne donosi nikakvu političku korist. Ali uprkos primedbama na sadržaj sporazuma i dalje je moguće da mu se bilo kada pridružimo. Nema prepreka da bilo kada u budućnosti, da izvinite škrgućući zubima, to ipak prihvatimo”, kazao je Necaš češkom radiju.

Češki premijer je među osnovnim zamerkama fiskalnom paktu naveo i to što ne brani da u njemu budu zemlje koje već imaju veće zaduženje od 60 odsto BDP-a.

Kao i Poljska, koja je na kraju prihvatila kompromis da zemlje koje nisu članice evrozone mogu da učestvuju na njenim samitima makar jednom godišnje, Češka je insistirala da mora, makar kao posmatrač, da učestvuje na samitima zemalja koje plaćaju evrom a gde se donose odluke kako će evrozona izgledati u budućnosti, ako se od nje traži da pozajmljuje novac Međunarodnom monetarnom fondu za spas evrozone.

Nečas je takođe na samitu upozorio na problem da Češka i kada bi on potpisao sporazum ne bi mogla da ga ratifikuje sve do marta naredne godine kada najglasnijem evroskeptiku među šefovima država i vlada EU, Vaclavu Klausu, ističe drugi, poslednji mandat na čelu države.

„S obzirom na stav predsednika ionako ratifikacija ne bi bila dovršena najmanje do marta naredne godine, čak i kada bi je češki premijer potpisao danas a zatim ratifikovala oba doma češkog parlamenta”, rekao je Nečas nakon samita.

Da kompromis oko fiskalnog pakta koji je postignut sinoć na samitu u Briselu nije idealan naglasio je i premijer Poljske Donald Tusk, s tim da je Varšavi najviše smetalo to što je evrozona nova pravila budžetske odgovornosti želela da sprovodi bez članica EU koje su van nje a koje bi sporazum potpisale.

„Maksimalni cilj za Poljsku je bio da Poljska i sve zemlje koje su izvan evrozone mogu da učestvuju na svim samitima evrozone. Nismo 100 odsto zadovoljni ali konstatovali smo da sporazum vredi da ga Poljska potpiše”, rekao je novinarima nakon samita Tusk.

Kategorično protiv toga da Poljska pristane na taj sporazum je konzervativna opozicija na čelu sa bivšim premijerom Jaroslavom Kačinjskim.

Novi sporazum o budžetskoj odgovornosti formalno bi trebalo da bude prihvaćen na samitu u martu a stupio bi na snagu 1. januara 2013. godine ukoliko ga do tada ratifikuje najmanje 12 od 17 članica evrozone.