Od našeg specijalnog izveštača

Bratislava – Hrvatska je prva zemlja zapadnog Balkana koja ulazi u Evropsku uniju, a njeno iskustvo u pregovorima biće svojevrsna nova matrica za pregovore sa ostalim zemljama kandidatima za članstvo u EU, čime Brisel želi da izbegne prethodne greške sa Rumunijom i Bugarskom. Na Bratislavskom forumu o globalnoj bezbednosti GLOBSEC 2012. evropski komesar za proširenje Štefan File istakao je da ne želi da na kraju pregovaračkog procesa sa zemljama kandidatima bilo ko postavi pitanje da li su te zemlje zaista spremne za članstvo u Uniji.

„Hrvatska predvodi novi talas proširenja, a Crna Gora biće sledeća članica koja će proći novo iskustvo u procesu evropskih integracija, počinjanjem pregovora poglavljima 23 i 24”, rekao je File. „Kada završite domaći zadatak, to će biti nova stepenica na putu ka EU. Pogledajte Hrvatsku pre deset godina. Proces demokratizacije ne bi bio uspešan da nije bilo Evropske komisije”.

Poglavlje 23 (pravosuđe i osnovna prava) i poglavlje 24 (pravda, sloboda i sigurnost) biće prva na listi u pregovorima EU i sa Crnom Gorom i sa Srbijom, a kako dodaje File, ona će biti zatvorena „među poslednjima”. Ova poglavlja obuhvataju pitanja na kojim bez premca ima dosta da se radi da bi se postigli evropski standardi. To su pitanja funkcionisanja pravne države, zaštite ljudskih i manjinskih prava, prava azila, legalne i ilegalne migracije, pravosudne saradnje u građanskim, trgovinskim i krivičnim predmetima, saradnje policijskih i carinskih službi u borbi protiv organizovanog kriminala, potom pitanja borbe protiv trgovine ljudima i drogom, ekonomskog i visokotehnološkog kriminala, pranja novca, terorizma, evropskog naloga za hapšenje, ekstradicije...

„Reč je o kredibilitetu (politike) proširenja, koji je po meni najvažnija stvar. Prepustiću vama da se saglasite, ili ne, da li je služio na čast kredibilitetu proširenja slučaj Bugarske i Rumunije, kada smo imali monitornig misiju kada su te dve države već bile članice EU”, rekao je File, dodajući da je već Hrvatska imala „znatno striktnije linije” procesa proširenja.

Evropski komesar je objasnio da su u toku pregovora sa Zagrebom uspostavljeni jasno precizirani uslovi za otvaranje i zatvaranje poglavlja, što će važiti i za sve ostale države zapadnog Balkana.

„Pre te odluke pregovori u 35 poglavlja bili su kao štrikliranje u kvadratićima odgovora da ili ne. Mi nikada pre toga nismo imali objektivnu procenu stvari da li se neka legislativa stvarno primenjuje. To se promenilo. Fokus je sada na praćenju procesa”, rekao je File, dodajući da Brisel u jugoistočnoj Evropi ima posla sa državama koje su u tranziciji, kod kojih uspeh i efikasnost procesa transformacije mogu da budu određeni uspehom u rešavanju važnih pitanja kao što su organizovani kriminal i korupcija, vladavina prava, osnovna ljudska prava, sloboda izražavanja.

Iako je priznao da u EU trenutno „nije dobra klima za proširenje”, File proširenje ne vidi kao deo problema, već kao deo rešenja, dodajući da je optimista po pitanju odluke Evropskog saveta da u junu otvori pregovore sa Crnom Gorom.

Crnogorski premijer Igor Lukšić, koji je učestvovao na konferenciji u Bratislavi, rekao je da Crna Gora „jedva čeka novu fazu integracija” i da misli da su „pokazali posvećenost i dali sve od sebe na evropskom putu”.

„Imali smo brojna pitanja sa kojima smo morali da se suočimo: od reforme sudstva, jačanja administrativnih kapaciteta, do slobode izražavanja. Želimo da održimo opipljivu evropsku perspektivu, jer je Crna Gora, posle Hrvatske, prva naredna članica EU”, rekao je Lukšić, ocenivši da su put u NATO i EU kompatibilni procesi koji podrazumevaju osnaživanje vladavina prava, demokratizaciju, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Govoreći o ulozi Severnoatlantskog saveza, Lukšić je rekao da je NATO garant mira i stabilnosti na Balkanu, te da alijansina politika „otvorenih vrata” mora ostati dominantna. Na pitanje šta Crna Gora očekuje od predstojećeg samita NATO-a u Čikagu, Lukšić je rekao da se zna da to neće biti samit proširenja, ali da očekuje potvrdu da su vrata tog saveza otvorena za Crnu Goru.

Na nekoliko panela Bratislavskog foruma o globalnoj bezbednosti pominjane su zemlje zapadnog Balkana, pri čemu je opšti utisak evropskih zvaničnika i eksperata da „proces proširenja više nije tema broj jedan u EU, ali da je EU i dalje tome posvećena”. Premda su pojedini uticajni eksperti u diskusijama isticali da bi za zapadni Balkan bilo ohrabrujuće da sve zemlje regiona u 2014. godini, na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, budu kandidati koji pregovaraju o članstvu u EU, evropski ministri nisu bili tako optimistični da će se to dogoditi.

Zasad se zna da BiH ove godine najverovatnije neće dobiti status kandidata za članstvo u EU, Makedonija je zbog konflikta sa Grčkom oko imena i dalje praktično blokirana u evropskim integracijama, put Albanije ka kandidaturi zaustavljen je zbog unutarpolitičkih sukoba, a neizvesno je da li će „dvadesetsedmorica” želeti da, posle studije o izvodljivosti, sa Kosovom uđu i u ugovorni odnos potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Bez obzira na pojedinačne probleme, poruka evropskih zvaničnika zemljama zapadnog Balkana je da „mogu da zaborave evropske integracije, ako ne postignu dobru regionalnu saradnju”.

----------------------------------------------

O zvezdici posle izbora

Evropski komesar Štefan File je na brifingu za novinare u Bratislavi istakao da nije precizirano da li zvezdica o regionalnom predstavljanju Kosova podrazumeva da ona mora biti istaknuta na tabli ispred delegacije Prištine ili u zvaničnim dokumentima određenog skupa.

„Sada tokom izborne kampanje u Srbiji, možda nije najbolji trenutak da se to precizira, ali ću odmah posle izbora podsetiti obe strane šta su se tačno dogovorile, a ne da svaka od njih tumači taj sporazum na svoj način”, naglasio je File, dodajući da dalja normalizacija odnosa Beograda i Prištine ostaje politički uslov za nastavak evropskih integracija Srbije.