„Imamo sporazum”, glasila je u petak kasno uveče u Kopenhagenu slavodobitna izjava francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koja je samo zavarala mnoge da su svetski lideri ipak na pragu dogovora o tome kako spasti planetu. Sarkozijeva izjava, uz neimenovanu izjavu jednog američkog zvaničnika da je napravljen „istorijski korak napred”, samo je izazvala zbrku kojom je zapravo prikriven stvarni fijasko Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama od koje je svetska javnost očekivala novi globalni klimatski sporazum koji će zameniti ili bar dopuniti Protokol iz Kjotoa.

Naime, američki predsednik Barak Obama je sa liderima Kine, Indije, Brazila i Južnoafričke Republike usaglasio dogovor koji sadrži obećanje od 100 milijardi dolara godišnje pomoći za zemlje u razvoju do 2020. godine, ali nije navedeno iz kojih izvora će taj novac biti prikupljen. Osim toga, u „dogovoru” se nalaže smanjivanje emisije štetih gasova da se spreči rast temperature za više od dva stepena Celzijusa, ali bez obavezujućeg zahteva i datuma do kada bi trebalo ispuniti taj cilj.

Budući da je suština ovog završnog dokumenta zapravo „prazna” i dokazuje da su se veliki zagađivači „dogovorili kako će se tek dogovoriti”, njegovo usvajanje kao kopenhaške deklaracije blokiralo je nekoliko zemalja, poput Sudana, Venecuele, Nikaragve, Bolivije i Kube, tako da su pojedini zapadnoevropski političari sa lakoćom za neuspeh samita optužili „šačicu država”.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je ocenio da je skup u danskoj prestonici izneverio nade mnogih, ali ipak predstavlja „novi početak” u borbi protiv globalnog zagađenja. Međutim, borci za zaštitu životne sredine, kao i brojni kako liberalni i konzervativni mediji, otvoreno ističu da je rezultat samita „katastrofalan”.

Za razliku od većine predstavnika država članica Evropske unije koji i dalje u javnosti podržavaju „priču” Baraka Obame o tome kako „napravljen korak bez presedana”, austrijski ministar za ekologiju Nikolaus Berlaković je bez okolišanja po postizanju „dogovora” u Kopenhagenu rekao da je to „crni dan za zaštitu klime”. Berlaković je u izjavi za austrijsku agenciju APA otvoreno rekao da je dvonedeljna klimatska konferencija okončana neuspehom i da je na kraju tog skupa ostao samo poziv da se pregovori nastave.

„Ono što je ostalo jeste samo jedan poziv da se (pregovori) nastave. To je jako slab rezultat”, rekao je Berlaković i dodao da je očekivao da će doći do većeg rezultata kada se sastanu svi predstavnici sila, država i vlada. On je dodao i da su pojedine zemlje protekle pregovore zloupotrebile za vođenje svojih političkih igara.

Britanski ministar za zaštitu čovekove okoline Ed Miliband u autorskom članku za londonski „Gardijan” direktno optužuje Kinu, Sudan, Boliviju i druge levičarski nastrojene latinoameričke zemlje da su minirale skup u danskoj prestonici, međutim ne navodi da ogromna odgovornost, između ostalih, leži i na SAD.

Zapadnoevropski lideri rado ističu odgovornost Pekinga zbog njegovih tvrdih stavova i insistiranja da se ne ograniči njegov ekonomski razvoj, a prećutkuju i da je Obama u Kopenhagen došao praznih ruku, što njegovi saradnici u nezvaničnim izjavama objašnjavaju time da on nije imao izbora, s obzirom na snagu opozicije u američkom Kongresu i njihovu privrženost velikoj potrošnji fosilnih goriva. Pošto britanski političari o tome ćute, londonski „Independent” u svom nedeljnom izdanju direktno proziva najprogresivnijeg američkog predsednika novijeg vremena Baraka Obamu da je došao na najvažniji međunarodni skup od Drugog svetskog rata da bi održao „nesadržajan govor koji je mogao da pošalje i preko telefona sa plaže na Havajima”.

Dok Kina i Indonezija, koje su posle SAD drugi i treći najveći zagađivači planete, pozdravljaju rezultate samita, zvanična Moskva je otvoreno ocenila da je samit neuspešan i da „ni suštinska pitanja ni proceduralni aspekti za rad nisu bili obrađeni u dovoljnoj meri i poželjnom obimu, što je izazvalo neviđenu napregnutost i dramatičnost na konferenciji u Kopenhagenu”. Ipak, samit u Danskoj je pokazao i koliko klimatske promene utiču i na geopolitičke odnose svetskih sila, pa pojedini borci za zaštitu okoline primećuju kako je SAD dogovorom sa četiri zemlje u velikom razvoju stvorila svojevrsnu ligu „superzagađivača” i onih koji će tek postati „superzagađivači”.

Nova šansa za svetske lidere da usaglase novi globalni klimatski sporazum biće sledeće godine u Sijudad Meksiku, budući da važnost Protokola iz Kjota ističe 2012. godine.