Активисти „Гринписа” у Индији симболично сахранили планету Земљу упозоривши да је неопходно одмах радити зарад будућности (Фото АФП)

„Имамо споразум”, гласила је у петак касно увече у Копенхагену славодобитна изјава француског председника Николе Саркозија, која је само заварала многе да су светски лидери ипак на прагу договора о томе како спасти планету. Саркозијева изјава, уз неименовану изјаву једног америчког званичника да је направљен „историјски корак напред”, само је изазвала збрку којом је заправо прикривен стварни фијаско Конференције Уједињених нација о климатским променама од које је светска јавност очекивала нови глобални климатски споразум који ће заменити или бар допунити Протокол из Кјотоа.

Наиме, амерички председник Барак Обама је са лидерима Кине, Индије, Бразила и Јужноафричке Републике усагласио договор који садржи обећање од 100 милијарди долара годишње помоћи за земље у развоју до 2020. године, али није наведено из којих извора ће тај новац бити прикупљен. Осим тога, у „договору” се налаже смањивање емисије штетих гасова да се спречи раст температуре за више од два степена Целзијуса, али без обавезујућег захтева и датума до када би требало испунити тај циљ.

Будући да је суштина овог завршног документа заправо „празна” и доказује да су се велики загађивачи „договорили како ће се тек договорити”, његово усвајање као копенхашке декларације блокирало је неколико земаља, попут Судана, Венецуеле, Никарагве, Боливије и Кубе, тако да су поједини западноевропски политичари са лакоћом за неуспех самита оптужили „шачицу држава”.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун је оценио да је скуп у данској престоници изневерио наде многих, али ипак представља „нови почетак” у борби против глобалног загађења. Међутим, борци за заштиту животне средине, као и бројни како либерални и конзервативни медији, отворено истичу да је резултат самита „катастрофалан”.

За разлику од већине представника држава чланица Европске уније који и даље у јавности подржавају „причу” Барака Обаме о томе како „направљен корак без преседана”, аустријски министар за екологију Николаус Берлаковић је без околишања по постизању „договора” у Копенхагену рекао да је то „црни дан за заштиту климе”. Берлаковић је у изјави за аустријску агенцију АПА отворено рекао да је двонедељна климатска конференција окончана неуспехом и да је на крају тог скупа остао само позив да се преговори наставе.

„Оно што је остало јесте само један позив да се (преговори) наставе. То је јако слаб резултат”, рекао је Берлаковић и додао да је очекивао да ће доћи до већег резултата када се састану сви представници сила, држава и влада. Он је додао и да су поједине земље протекле преговоре злоупотребиле за вођење својих политичких игара.

Британски министар за заштиту човекове околине Ед Милибанд у ауторском чланку за лондонски „Гардијан” директно оптужује Кину, Судан, Боливију и друге левичарски настројене латиноамеричке земље да су минирале скуп у данској престоници, међутим не наводи да огромна одговорност, између осталих, лежи и на САД.

Западноевропски лидери радо истичу одговорност Пекинга због његових тврдих ставова и инсистирања да се не ограничи његов економски развој, а прећуткују и да је Обама у Копенхаген дошао празних руку, што његови сарадници у незваничним изјавама објашњавају тиме да он није имао избора, с обзиром на снагу опозиције у америчком Конгресу и њихову приврженост великој потрошњи фосилних горива. Пошто британски политичари о томе ћуте, лондонски „Индепендент” у свом недељном издању директно прозива најпрогресивнијег америчког председника новијег времена Барака Обаму да је дошао на најважнији међународни скуп од Другог светског рата да би одржао „несадржајан говор који је могао да пошаље и преко телефона са плаже на Хавајима”.

Док Кина и Индонезија, које су после САД други и трећи највећи загађивачи планете, поздрављају резултате самита, званична Москва је отворено оценила да је самит неуспешан и да „ни суштинска питања ни процедурални аспекти за рад нису били обрађени у довољној мери и пожељном обиму, што је изазвало невиђену напрегнутост и драматичност на конференцији у Копенхагену”. Ипак, самит у Данској је показао и колико климатске промене утичу и на геополитичке односе светских сила, па поједини борци за заштиту околине примећују како је САД договором са четири земље у великом развоју створила својеврсну лигу „суперзагађивача” и оних који ће тек постати „суперзагађивачи”.

Нова шанса за светске лидере да усагласе нови глобални климатски споразум биће следеће године у Сијудад Мексику, будући да важност Протокола из Кјота истиче 2012. године.