Snežno nevreme u američkoj prestonici Foto AFP

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, februara – Četvrtak je bio lep i sunačan dan, pa me je iznenadilo pitanje kasirke u samoposluzi, koja je, videvši da sam kupio samo jednu salatu i jedno mleko upitala: „Da li će vam to biti dovoljno za oluju”?

Zznačenje tog pitanja shvatio sam pola sata kasnije gledajući televizijske vesti, koje su mi pružile objašnjenje i zašto je u četvrtak pre podne, u radno vreme, ispred kase bio toliki red, a parking prepun. Meteorolozi su za petak najavljivali drugi veliki sneg ove zime. U početku, to je bila samo rutinska prognoza, a onda je počela da eskalira u upozorenja. U četvrtak uveče već je najavljivana „ekstremno opasna” mećava.

U petak ujutru nije bilo znakova da će se prognoza ostvariti, ali svi su govorili o snegu. Đaci su ostali kod kuća. Nešto sam morao da proverim u Stejt departmentu, gde mi je sagovornik obećao pomoć, uz napomenu da na poslu ostaje samo par sati: dobili su odobrenje da kancelarije zatvore već u podne, kako bi „bezbedno stigli kući”.

Negde oko 11 počele su da promiču prve pahuljice, koje se nisu zadržavale na asfaltu, ali aerodromi su već počeli da otkazuju poslepodnevne letove. Delegacija našeg ministra Ivice Dačića, koja je sa ovdašnjeg međunarodnog aerodroma „Dals” trebalo da poleti uveče, bila je prinuđena da se automobilima prebaci 320 kilometara severnije, u Njujork, gde su vazdušne luke ostale otvorene.

Sneg jeste počeo da gusto pada popodne, ali to ni izdaleka nije bila „ekstremno opasna” mećava kakvom je najavljivana. Do jutros je napadalo oko 25 santimetara, iako su prognozeri nastavili da govore da će do kraja dana narasti na pola metra, a možda i više od 71 santimetra, čime bi bio prevaziđen rekord iz 1922.

Oglasio se čak i predsednik, čije je kuća sa belom fasadom često prikazivana u vremenskim izveštajima. „Čak i Havajac, presađen u Čikago, ima dovoljno uvažavanja za prognozu od dve stope snega”, preneo je Obamine reči njegov portparol Robert Gibs, dodavši da će on lično, kao čovek iz Alabame, dakle iz toplijih krajeva, samo gledati „kako vi pokušavate da vozite”.

Velika uzbuna i vanredno stanje zbog (očekivanih) pola metra snega izgleda čudno, ali postaje razumljivija ako se stavi u ovdašnji kontekst gde su sve drame prvo medijske, dakle virtuelne, a tek onda (ako zaista to postanu) stvarne.

Čim su prva meteorološka očitavanja pokazala da će snega biti više nego što je uobičajeno, televizije su pokrenule sopstvenu mećavu prognoza, sa satelitskim snimcima, grafikonima i voditeljima-specijalistima koji su meteorološki bilten vešto pretvarali u dramu, sa istorijskim poređenjima, savetima, upozorenjima... Počela je utakmica između velikih TV mreža, lokalnih stanica i kanala čiji je jedini program – vremenska prognoza.

Od kako je počelo da pada, na pojedinim kanalima sneg je tema broj jedan bio punih 12 sati. Za ovu priliku smanjuje se i količina reklama (ali se ne eliminišu sasvim), samo da gledaoci ne uzimaju u ruke daljinski upravljač. U ovoj trci nekako su isprednjačile lokalne stanice, živim prenosima sa više lokacija odjednom. „Mi ne možemo da se nosimo sa Si-En-En-om ili Foksom kad je u pitanju izveštavanje sa Haitija, ali oni ne mogu da pokrivaju lokalno nevreme kao mi”, kaže voditelj popularne vašingtonske stanice WTOP čiji su glavni aduti informacije o vremenu (i saobraćaju), iz minuta u minut.

Glavni prestonički dnevnik, „Vašington post”, takođe računa na veliku zainteresovanost čitalaca za vremensku prognozu, pa tako na svom internet sajtu ima poseban odeljak koji priprema „prestonička vremenska banda”: poseban tim od deset ljudi – šest meteorologa, jedan kolumnista, dva fotografa i jedan specijalista za grafičku vizuelizaciju prognoze. Njihovo održavanje je sigurno skupo, ali činjenica da su u poslednja tri dana veoma često citirani, izgleda da taj trošak opravdava.

Dve velike vejavicije tokom jedne zime nisu ovde inače redovna pojava, pa su zbog toga odmah započele i polemike: da li to demantuje preovlađujuću teoriju o globalnom zagrevanju, ili je samo potvrđuje, jer su i vremenski ekstremi rezultat poremećene klime.

Već je procenjeno da će to što je najveći poslodavac, federalna država, u petak prestala da radi, doneti štetu od bar 100 miliona dolara. Vlasti prestonice i susednih država, Merilenda i Virdžinije, hvataju se za glavu iz drugog razloga, jer su budžete za sneg potrošili još u decembru. Ali snežna uzbuna, koja je u jednom momentu stvorila utisak da će pod teretom belog pokrivača biti destabilizovana zemljina kora i proraditi davno uspavani vulkani, opravdaće i štetu i vanredne troškove.

Jutros mi ispred vrata nije ostavljen redovni paket novina. Izašao sam ispred zgrade i konstatovao da je stvarno napadalo i da još pada. I razumeo sam komšije koji su mi juče u liftu rekli da iz kuće neće izlaziti sledećih pet dana.