Од нашег сталног дописника

Вашинтон – Председник Обама обелоданио je буџет за фискалну 2013.   који је оцењен више као политичка реклама у изборној години него државни предрачун, с обзиром на то да су шансе да буде усвојен у подељеном Конгресу равне нули.

Упркос томе, његовим буџетским цифрама посвећена је велика пажња, јер откривају Обамину политичку филозофију и изборну стратегију. Буџет, који почиње 1. октобра, пре свега је намењен бирачима који, разуме се, неће много обраћати пажњу (нити ће разумети) детаље из књиге од 256 страна, али хоће на главне поруке, као што је она да богати треба да буду опорезовани више него сада.

Главне бројке у буџету који врви од милијарди и билиона су следеће:

укупни трошкови федералне државе пројектовани су на 3,8 билиона (3.800 милијарди) долара. На приходној страни, дакле оно што ће бити убрано од пореза, само је 2,9 билиона, што подразумева буџетску рупу од 900 милијарди.

Тај дефицит би био мањи од онога предвиђеног у буџету за ову годину (1,3 билиона), што је у доларима исти буџетски мањак као и онај од пре три године, када се Обама уселио у Белу кућу. Али као удео у укупној економији, ипак је мањи.

Граница „одрживог” дефицита по међународним и ЕУ стандардима  је три одсто, а у овдашњим пројекцијама то ће бити достигнуто тек 2017. У међувремену, Обама, па и неки други председник који дође после њега, нема, за разлику од остатка света, неког међународног арбитра попут ММФ-а да га буџетски дисциплинује јер Америка има јединствену позицију да је њена валута, долар, и резервни новац света.

Што се политичке поруке Обаминог буџета тиче, она је, најкраће речено, да није време да се стеже каиш, већ да економски опоравак треба подржати новим стимулансима.

Тако је предвиђено да се задрже нижи порези на плате, да се порески подстиче домаћа производња, а 125 милијарди је намењено инвестицијама у путеве и пруге.

Мање пара него ове фискалне године, у следећој би имали министарства одбране, пољопривреде, финансија, правде, рада, домовинске безбедности и Агенција за заштиту природе.

Главни политички елеменат Обаминог буџета јесте увођење „Бафетовог правила” (названог по најбогатијем Американцу, инвеститору Ворену Бафету), односно опорезивање прихода од капиталних инвестиција по истој стопи као и плата, дакле по стопи између 30 и 40 одсто.

То су практично приходи један одсто најбогатијих Американаца, који су досад били повлашћени, јер је капитална добит сада опорезована са око 15 одсто, па тако испада да Бафетова секретарица на своја примања процентуално држави даје бише него њен шеф на чији се рачун сваке године слива на стотине милиона.

То ће бити и главно Обамино оружје у већ започетој изборној кампањи, намењено пре свега борби против републиканског фаворита за председничку номинацију Мита Ромнија, чије је богатство опорезовано управо по „милионерској” стопи од 15 одсто.

Ромни је Обамин буџет дочекао „на нож”, оценивши га „увредом за америчке пореске обвезнике”.

Најновија сондажа расположења бирача коју је урадио „Пју истраживачки центар”, овде веома угледна институција, показује да је Обама први пут у значајној предности над републиканским ривалима. Води са осам поена у сучељавању са Ромнијем, 10 са Риком Санторумом, а чак 18 ако би му изазивач био Њут Гингрич.

М. Мишић