Saobraćajni policajac koji je umro zbog preteranog konzumiranja alkohola proglašen je za mučenika koji je „preminuo u skladu sa zahtevima dužnosti”, javio je kineski dnevni list „Čajna dejli”. Ova počast navodno mu je data da bi bila povećana kompenzacija za njegovu porodicu koja nije bila zadovoljna prvobitno ponuđenom sumom.

Na osnovu izjave anonimnog člana policije u oblasti Baoan u Šenženu, u provinciji Guangdong, policijski narednik Čen Lušeng (38) nije bio na dužnosti 28. oktobra kada su ga zvaničnici pozvali na večeru. Čen, poznat po tome što je mogao prilično da popije bez vidljivih posledica, postao je meta domaćina koji su, jedan za drugim, nazdravljali tražeći od njega da pije naiskap, uz obavezno kinesko „gambei” (živeli). U jednom trenutku Čen je povratio i kolege su mu pomogle da legne. Kasnije su ga zatekli beživotnog, modrog lica. I pored hitnog ukazivanja pomoći, umro je u bolnici gde je rečeno da se ugušio.

Kapetan Sije Feijong, koji se nalazi na čelu policijskog odeljenja, kaže da je Čen bio vredan i odgovoran policajac, preneo je „Sadrn metropolis dejli”. S obzirom na sve njegove kvalitete i neočekivanu smrt, policija je saopštila da je njen pripadnik umro iznenada, u toku poslovnog razgovora sa kolegama.

Čen nije prvi zvaničnik koga je ubila tradicija nazdravljanja u Kini. U julu je jedan visoki službenik lokalnog biroa za vodoprivredu u Vuhanu, glavnom gradu provincije Hubei, umro pošto je popio prekomerne količine alkohola na jednom banketu. Džin Guoćing (47) zabavljao je zvanične goste kada je, kako je rečeno, izgubio svest. Odmah je prevezen u bolnicu, ali je već bio mrtav.

U novembru se dogodila slična tragedija u provinciji Anhui. Šen Hao (46) bio je partijski sekretar u selu Sijaogang, u oblasti Fengjang, poznatom po tome što je u njemu nastala poljoprivredna reforma u zemlji. Seljaci su ga pronašli mrtvog u krevetu posle banketa sa dvojicom poslovnih gostiju.

Kineska kultura nazdravljanja popularna je među zvaničnicima i poslovnim ljudima jer smatraju da su ručkovi zgodne prilike za sklapanje poslova.

Profesor Li Čengjan sa Pekinškog univerziteta kaže da je ritual ispijanja pića duboko ukorenjen u odnose između vladinih zvaničnika i da se smatra sastavnim delom posla. On dodaje da je banket obavezan da bi se ukazala čast i dobrodošlica istaknutim ličnostima i da se troškovi njegove organizacije obično pokrivaju iz javnih fondova.

„Uzajamno nazdravljanje je kineski način komunikacije i deo kulture”, objašnjava Li.

Ali, ako je suditi prema vebsajtu kineske vlade, izgleda da je rešila da promeni navike stanovništva. Reč je o tome da lokalni zvaničnici u oblasti Hua, u provinciji Henan, u toku radne nedelje do 17 sati moraju u pismenoj formi da obaveste pretpostavljene ukoliko žele da konzumiraju alkohol i to samo u izuzetnim prilikama, u koje spadaju posete viših rukovodilaca ili poslovnih ljudi iz drugih oblasti. U protivnom, vladinim službenicima strogo je zabranjeno da piju alkohol u toku nedelje za vreme pauze za ručak. Ekipe inspektora poslate su na teren sa uređajima za analizu daha da bi proverile da li se naredba poštuje. Ovakva odluka doneta je da bi korumpirani zvaničnici bili sprečeni da koriste narodne pare za obilne ručkove i reke alkohola.

Kina nije jedina zemlja, naravno, koja pokušava da se izbori sa prekomernim konzumiranjem alkoholnih pića. U „Lansetu”, jednom od najcenjenijih medicinskih časopisa u svetu, tim stručnjaka sa univerziteta u Torontu naveo je da je svaki 25. smrtni slučaj u svetu posledica konzumiranja alkohola i dodao da su najugroženiji najsiromašniji slojevi stanovništva, preneo je Bi-Bi-Si.

U svetu prosečna potrošnja alkohola iznosi 12 jedinica nedeljno (jedinica alkohola predstavlja količinu od 10 mililitara ili oko osam grama etil alkohola), ali samo u Evropi penje se na 21,5. U svom izveštaju autori upozoravaju da je efekat zavisnosti od alkohola sličan onome koji je pre deset godina bio povezan sa pušenjem. U obe Amerike prosečno konzumiranje alkohola iznosi 17 jedinica nedeljno, dok je na Bliskom istoku najmanje – 1,3 jedinice u toku nedelje.

U 2004, poslednjoj godini za koju su dostupni komparativni podaci na globalnom nivou, 3,8 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu (otprilike svaki 25. slučaj) posledica su konzumiranja alkohola. Broj smrtnih slučajeva kao posledice alkohola povećao se od 2000, uglavnom zahvaljujući većem broju žena koje piju, ali i povećanju konzumiranja, naročito u najnaseljenijim zemljama, Indiji i Kini, tvrde stručnjaci. U Evropi su ovi smrtni slučajevi najbrojniji – svaki deseti, pri čemu zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza imaju najviši procenat – 15 odsto ili svaki sedmi slučaj.

Alarm je upaljen i u Kini. A uzvik „gambei” – sve je tiši na banketima.