Звиждуци Путину

Руски премијер Владимир Путин суочио се у недељу са до сада невиђеном ситуацијом. Његова појава на бини спортске дворане „Олимпијски”, приликом проглашења победника у једном боксерском мечу, пропраћена је громогласним звиждуцима публике. Како тврде руски аналитичари, Путин се, ни као премијер ни као бивши шеф државе, никада раније није нашао у сличној ситуацији. Били су то први звиждуци човеку који је Русијом владао од 2000. до 2008, а који је недавно најавио спремност да се врати на чело државе на пролеће наредне године.

Публика, која је испунила трибине спортске дворане како би уживала у финалној борби између руског представника Фјодора Јемељањенка и Американца Џефа Монсона, очигледно није била спремна за политички хепенинг. Напротив. То је постало јасно онога тренутка када је преко разгласа најављено премијерово обраћање борцима и публици.

Истини за вољу, Путин у својој речи ни у једном тренутку није скренуо у воде политичког маркетинга. Напротив, будући да је и сам спортиста, управо као такав обратио се учесницима турнира и публици. Ипак – уследила је серија звиждука, чиме је цео догађај добио сасвим другу, неочекивану димензију.

Можда се звиждуци из „Олимпијског” и не би чули тако „гласно” да премијерови сарадници и медији наклоњени садашњој државној политици нису показали непримерену неспретност. Наиме, званични електронски медији просто су се утркивали да у својим извештајима звиждуке са трибина што више утишају, прекрију студијским тоном, а неки су отишли толико далеко да су звук из дворане једноставно – искључили.

Гледаоцима је понуђено и ништа мудрије објашњење, по којем је публика, у ствари, звиждала Монсону, којег су у том тренутку редари изводили из сале. Све је било узалуд, оригинални снимак догађаја преко ноћи се појавио на интернету и муњевито се проширио уздуж и попреко Русије, па и ван њених граница.

„Нечувено понижење за човека који намерава да се врати на председничку функцију”, прокоментарисао је британски „Фајненшел тајмс”, уз напомену да има много Руса који не подржавају идеју о Путиновом повратку. Алексеј Наваљни, правник, социјални активиста и блогер, познат по разобличавању корупције, чак је догађај из „Олимпијског” назвао – „крајем једне епохе”.

Све поменуто навело је аналитичаре да подсете како је Путинов рејтинг после најаве повратка у Кремљ почео да пада. Са 52 процента снизио се на 47, у веома кратком року. Према најновијим званичним истраживањима (13. новембар), премијеру верује 44 одсто испитаника, не верује му 8 одсто. Владајућем двојцу (Медведев–Путин) 2008. је веровало чак 60–70 одсто Руса. Мада наведени подаци нису драматични, сагледани у комплету са, такође, падом популарности владајуће партије Уједињена Русија, свакако звоне на узбуну.

Тренутно у руској Думи Уједињена Русија, на чијем челу је Путин, чврсто држи водећу позицију, са 315 депутата. Далеко иза су Комунистичка партија Генадија Зјуганова са 57 депутата, док за њом следе Либерално-демократска партија Владимира Жириновског са 40 и Праведна Русија, коју предводи Николај Левичев, са 38 представника. Своју политичку шансу чекају: Патриоте Русије, Права ствар, Јаблоко...

Интересантно је да руски опозиционари догађај у „Олимпијском” виде као могући наговештај „револуционарног пролећа”, по узору на политичке промене које су се у првој половини ове године десиле у неким арапским државама, или недавну смену влада у Грчкој и Италији. Треба, међутим, имати у виду да ситуација у Русији ни по чему не подсећа на поменуте, тако да ће одговор на питање ко ће седети у Думи у наредном периоду ипак морати да дају бирачи идућег месеца на парламентарним изборима.

Процена је да ће Уједињена Русија свакако имати мање депутата него сада, али и да ће задржати думску већину. У Путинову победу на председничким изборима наредног пролећа, такође, мало ко сумња, али се верује да ни она неће бити тако блистава како се сада најављује.

Снимак дешавања у „Олимпијском” указује на још један важан аспект изборне кампање у Русији, а то је – употреба интернета. Светска комуникациона мрежа у том смислу делује као најдемократскији медиј, преко којег је могуће послати било какву поруку или указати на сваки могући покушај изигравања воље бирача. Руски интернет је преплављен социјалним мрежама које циљају на најразличитије друштвене слојеве. Њихова предизборна употреба већ је почела.