Sudbina planete zavisi od dogovora bogatih i siromašnih zemalja

Kopenhagen – Sve zemlje prihvatile su dogovor za borbu protiv klimatskih promena juče na samitu u Kopenhagenu, izjavio je sinoć francuski predsednik Nikola Sarkozi. „Imamo sporazum”, istakao je Sarkozi na konferenciji za novinare posle sastanka 120 svetskih lidera, dodajući pri tom da „tekst koji imamo nije savršen”, preneo je Rojters.

Ovim sporazumom, precizirao je francuski predsednik, predviđeno je da sve zemlje, uključujući i Kinu, podnesu pisane planove za smanjenje emisija ugljen-dioksida do januara 2010. godine.

Takođe, sve zemlje potpisale su plan kojim se zemljama u razvoju, u tom sklopu, obezbeđuje godišnja pomoć od 100 milijardi dolara do 2020. godine, dodao je Sarkozi.

Tanjug

-------------------------------------------------------------------------------------

Na jučerašnjim pregovorima ključni je bio sukob stavova Kine i SAD, čije je međusobno neslaganje dostiglo te razmere da na prvom zatvorenom sastanku američkog predsednika Baraka Obame sa svetskim liderima u Kopenhagenu uopšte nije prisustvovao kineski premijer Ven Đijabao.

Jedno od ključnih sporenja između dve sile jeste kakav će biti mehanizam nadgledanja, izveštavanja i verifikacije koliko štetnih gasova ispuštaju zemlje u velikom razvoju, kao što su Kina i Indija. Dok Amerikanci sumnjaju u verodostojnost brojeva o emisiji gasova koje će svetu Kinezi dostavljati, Peking insistira da se mora poštovati kineski suverenitet prilikom provere podataka. Osim toga, ne postoji saglasje o pravno obavezujućem nivou smanjenja ispuštanja štetnih gasova.

Uzavrela atmosfera na samitu i međusobna borba pregovarača juče je bila tako velika da je u jednom trenutku predsednik Brazila Injasio Lula da Silva iznenada ponudio da njegova zemlja, iako pripada zemljama u razvoju, finansijski učestvuje u merama za suzbijanje klimatskih promena ukoliko u Kopenhagenu bude postignut globalni sporazum. On je istakao da to čak nije prethodno rekao ni svojim saradnicima, a kamoli sunarodnicima u Brazilu.

Lula je podržao američki zahtev da one zemlje koje daju novac za borbu protiv klimatskih promena imaju prava da zahtevaju nadgledanje trošenja tih para. Međutim, brazilski predsednik je istakao da proces nadgledanja, izveštavanja i verifikacije emisije gasova zemalja u razvoju mora ujedno da poštuje i suverenitet svake zemlje, kao i da klimatske akcije ne bi trebalo da ugroze ekonomiju u zemljama u razvoju.

„Za mnoge ljude u Brazilu, u Africi, u Indiji, Kini i drugim zemljama u razvoju tri obroka dnevno su i dalje stvar budućnosti”, rekao je Lula, prenosi Rojters.

Posle pregovora u noći između četvrtka i petka, jedan vodeći indijski pregovarač je Rojtersu rekao da je „situacija beznadežna”, opisujući usaglašavanje teksta koji bi mogao postati osnova za političko saopštenje na kraju pregovora u Kopenhagenu.

„Nema nikakvog dogovora, čak ni o tekstu, kako god da ga nazovemo – deklaracija, saopštenje ili slično. Oni (razvijene zemlje) žele da to bude politički obavezujući dokument, čemu se mi protivimo”, dodao je on.

Izveštači brojnih medija širom sveta ističu da su se pregovori o spasavanju planete praktično pretvorili u opštu svađu i razmenu uvreda i optužbi između bogatih i siromašnih.

Iako se u Kopenhagenu okupilo više od 130 šefova država i vlada, primetno je da su neke veoma značajne države za klimatske promene bile predstavljene na nivou ministara ili još nižeg. Najviše predstavnike države nije poslalo nekoliko ostrvskih država koje su najviše ugrožene podizanjem nivoa mora, ali i devet država koje drže 44 odsto svetskih rezervi nafte – Angola, Azerbejdžan, Irak, Kazahstan, Libija, Oman, Katar (zemlja sa najvećom emisijom štetnih gasova po glavi stanovnika), Saudijska Arabija (najveći proizvođač nafte na svetu) i Ujedinjeni Arapski Emirati. Nisu bili prisutni ni predstavnici većeg broja država Latinske Amerike, na čije tropske šume najviše utiču štetni gasovi, ali u Kopenhagenu nije bilo ni lidera, na primer, Švajcarske, koja je po glavi stanovnika najbogatija i ima problem što globalno zagrevanje utiče na njen zimski turizam, ali primetno je i odsustvo lidera Ukrajine, koja spada u prvih 20 najvećih zagađivača na svetu.

Novi ambiciozan globalni sporazum o klimatskim promenama koji bi trebalo da zameni Protokol iz Kjotoa, čije važenje ističe 2012. godine, prema svemu sudeći, sačekaće sledeći klimatski samit koji će se održati 2010. godine u Meksiku.

Nenad Radičević

------------------------------------------------------

Tadić: Srbija će preuzeti svoj deo obaveza

Kopenhagen – Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da je Srbija „praktično ušla u pripreme” za preuzimanje vlastitih obaveza kad je reč o borbi protiv klimatskih promena. On je za Radio-televiziju Srbije rekao da se Srbija na konferenciji UN o klimi pridružila Evropskoj uniji čija članica želi da postane.

„Ali, istovremeno, spremni smo da preuzmemo naš deo obaveza imajući u vidu koliko doprinosimo zagađenju životne sredine našom industrijom i tehnologijom koju posedujemo”, kazao je predsednik Tadić i dodao da je Srbija „praktično ušla u pripreme za preuzimanje vlastitih obaveza”. Ali, „sama činjenica da smo se pridružili evropskom stavu svedoči da učestvujemo aktivno u čitavom procesu ne samo danas i ovih dana već i prošle i ove godine”, rekao je on.

Tadić je podsetio da je Srbija predsedavajući Agencije za očuvanje životne sredine i za programe koji treba da doprinesu poboljšanju čitave situacije u toj oblasti, uz ocenu da je „vrlo aktivna” i da je „ponovo dobila poseban međunarodni kredibilitet”.

Beta