Судбина планете зависи од договора богатих и сиромашних земаља

Копенхаген – Све земље прихватиле су договор за борбу против климатских промена јуче на самиту у Копенхагену, изјавио је синоћ француски председник Никола Саркози. „Имамо споразум”, истакао је Саркози на конференцији за новинаре после састанка 120 светских лидера, додајући при том да „текст који имамо није савршен”, пренео је Ројтерс.

Овим споразумом, прецизирао је француски председник, предвиђено је да све земље, укључујући и Кину, поднесу писане планове за смањење емисија угљен-диоксида до јануара 2010. године.

Такође, све земље потписале су план којим се земљама у развоју, у том склопу, обезбеђује годишња помоћ од 100 милијарди долара до 2020. године, додао је Саркози.

Танјуг

-------------------------------------------------------------------------------------

На јучерашњим преговорима кључни је био сукоб ставова Кине и САД, чије је међусобно неслагање достигло те размере да на првом затвореном састанку америчког председника Барака Обаме са светским лидерима у Копенхагену уопште није присуствовао кинески премијер Вен Ђијабао.

Једно од кључних спорења између две силе јесте какав ће бити механизам надгледања, извештавања и верификације колико штетних гасова испуштају земље у великом развоју, као што су Кина и Индија. Док Американци сумњају у веродостојност бројева о емисији гасова које ће свету Кинези достављати, Пекинг инсистира да се мора поштовати кинески суверенитет приликом провере података. Осим тога, не постоји сагласје о правно обавезујућем нивоу смањења испуштања штетних гасова.

Узаврела атмосфера на самиту и међусобна борба преговарача јуче је била тако велика да је у једном тренутку председник Бразила Ињасио Лула да Силва изненада понудио да његова земља, иако припада земљама у развоју, финансијски учествује у мерама за сузбијање климатских промена уколико у Копенхагену буде постигнут глобални споразум. Он је истакао да то чак није претходно рекао ни својим сарадницима, а камоли сународницима у Бразилу.

Лула је подржао амерички захтев да оне земље које дају новац за борбу против климатских промена имају права да захтевају надгледање трошења тих пара. Међутим, бразилски председник је истакао да процес надгледања, извештавања и верификације емисије гасова земаља у развоју мора уједно да поштује и суверенитет сваке земље, као и да климатске акције не би требало да угрозе економију у земљама у развоју.

„За многе људе у Бразилу, у Африци, у Индији, Кини и другим земљама у развоју три оброка дневно су и даље ствар будућности”, рекао је Лула, преноси Ројтерс.

После преговора у ноћи између четвртка и петка, један водећи индијски преговарач је Ројтерсу рекао да је „ситуација безнадежна”, описујући усаглашавање текста који би могао постати основа за политичко саопштење на крају преговора у Копенхагену.

„Нема никаквог договора, чак ни о тексту, како год да га назовемо – декларација, саопштење или слично. Они (развијене земље) желе да то буде политички обавезујући документ, чему се ми противимо”, додао је он.

Извештачи бројних медија широм света истичу да су се преговори о спасавању планете практично претворили у општу свађу и размену увреда и оптужби између богатих и сиромашних.

Иако се у Копенхагену окупило више од 130 шефова држава и влада, приметно је да су неке веома значајне државе за климатске промене биле представљене на нивоу министара или још нижег. Највише представнике државе није послало неколико острвских држава које су највише угрожене подизањем нивоа мора, али и девет држава које држе 44 одсто светских резерви нафте – Ангола, Азербејџан, Ирак, Казахстан, Либија, Оман, Катар (земља са највећом емисијом штетних гасова по глави становника), Саудијска Арабија (највећи произвођач нафте на свету) и Уједињени Арапски Емирати. Нису били присутни ни представници већег броја држава Латинске Америке, на чије тропске шуме највише утичу штетни гасови, али у Копенхагену није било ни лидера, на пример, Швајцарске, која је по глави становника најбогатија и има проблем што глобално загревање утиче на њен зимски туризам, али приметно је и одсуство лидера Украјине, која спада у првих 20 највећих загађивача на свету.

Нови амбициозан глобални споразум о климатским променама који би требало да замени Протокол из Кјотоа, чије важење истиче 2012. године, према свему судећи, сачекаће следећи климатски самит који ће се одржати 2010. године у Мексику.

Ненад Радичевић

------------------------------------------------------

Тадић: Србија ће преузети свој део обавеза

Копенхаген – Председник Србије Борис Тадић изјавио је јуче да је Србија „практично ушла у припреме” за преузимање властитих обавеза кад је реч о борби против климатских промена. Он је за Радио-телевизију Србије рекао да се Србија на конференцији УН о клими придружила Европској унији чија чланица жели да постане.

„Али, истовремено, спремни смо да преузмемо наш део обавеза имајући у виду колико доприносимо загађењу животне средине нашом индустријом и технологијом коју поседујемо”, казао је председник Тадић и додао да је Србија „практично ушла у припреме за преузимање властитих обавеза”. Али, „сама чињеница да смо се придружили европском ставу сведочи да учествујемо активно у читавом процесу не само данас и ових дана већ и прошле и ове године”, рекао је он.

Тадић је подсетио да је Србија председавајући Агенције за очување животне средине и за програме који треба да допринесу побољшању читаве ситуације у тој области, уз оцену да је „врло активна” и да је „поново добила посебан међународни кредибилитет”.

Бета