Meni

125 godina sa Amerikom

Srpska zastava na Beloj kući

Bela kuća (Foto EPA)

Džordž Buš je tokom posete Tirani izjavio da su SAD "odlučile da Kosovo treba da bude nezavisno". Jedan od Bušovih prethodnika, 28. američki predsednik (1913 – 1921), Tomas Vudro Vilson  je pre devet decenija takođe mnogo razmišljao o Balkanu i mnogo energije utrošio da se na tom prostoru pronađu odgovarajuća, stabilna državno-pravna rešenja u čijem je on samom središtu video Srbiju, baš kao što je danas vidi Buš.
Viđenja dva predsednika SAD se, međutim, razlikuju u korenu.

Predsednik Vilson je verovatno najobrazovaniji predsednik u istoriji SAD. Prvo je diplomirao na Univerzitetu Prinston, zatim je studirao pravo na Univerzitetu Virdžinija, a posle neuspele advokatske prakse, nastavio studije istorije i političkih nauka na uglednom Džon Hopkins univerzitetu u Baltimoru.

Doktorirao je s izvanrednom analizom zakonodavne vlasti SAD 1885. i posvetio se profesuri, predajući od 1890. pravne i političke nauke na Prinstonu čiji je predsednik postao 1902. godine.

Kao kandidat Demokratske stranke nominovan je na predsedničkim izborima na kojima je 1912. godine odneo i pobedu.

Odan idealima pravde, slobode i demokratije, predsednik Vilson je samo mesec dana po ulasku SAD u rat protiv Austro-Ugarske i njenih saveznika (7. decembra 1917), održao pred oba doma Kongresa svoj čuveni govor ,,Četrnaest tačaka" o ratnim ciljevima SAD (8. januar 1918).

U srpskoj misiji, tek pristigloj u SAD, na razočarenje su naišli njegovi stavovi o poratnom održanju Austro-Ugarske (tačka 11), uprkos samoopredeljenju u kome je Vilson video temelj međunarodnog poretka posle Prvog svetskog rata.

Nepovoljna reakcija Milenka Vesnića razočarala je samog Vilsona, koji nije znao šta iskusni srpski diplomata stavlja do znanja u depešama Pašiću ("nemamo osnova uzimati tragično izjave ove vrste, već ni sa toga što Predsednik Republike Američkih Ujedinjenih Država koji se ne drži uporno na svome mišljenju već evoluiše prema obaveštenju i razvoju opšte situacije").

Samo nekoliko meseci kasnije bilo je jasno na šta Vesnićevo "evoluisanje" cilja.

Zahvaljujući radu srpske misije u SAD, pre svega Ljubomiru M. Mihailoviću, srpskom poslaniku u Vašingtonu, i razumevanju državnog sekretara Roberta Lansinga, na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, 28. jula 1918. godine, na Beloj kući, na javnim i državnim zgradama u SAD vijorila se srpska zastava, po nalogu samog predsednika Vilsona.

Mihailović je pride, opet preko Lansinga, mesec dana pre toga, u SAD obezbedio i proslavu Kosovskog dana.

U prvoj polovini juna 1918. održan je niz manifestacija posvećenih Kosovskoj bici, o čemu je uveliko izveštavala američka štampa. U elitnom njujorškom hotelu "Valdorf Astorija" tim povodom održan je 17. juna i veličanstveni skup sa oko 3.000 zvanica.

Centralni događaj bio je 28. juna, kada je čitana pozdravna poruka predsednika Vilsona upućena srpskom poslaniku Mihailoviću:

"Dragi gospodine sekretare, hoćete li biti tako dobri da onima koji će se idućeg ponedeljka iskupiti da proslave srpsku godišnjicu Kosovskog dana, isporučite moju poruku i vrlo srdačan pozdrav, kao i da im izrazim da iskreno cenim tu značajnu i veliku godišnjicu. Borba srpskog naroda za slobodu i pravo kao aspiracije svih velikih slovenskih naroda za priznanje njihovog nacionalnog identiteta i njihovog prava na samoopredeljenje kao i slobodnu političku akciju, privlače danas više nego ikad pažnju celog sveta i moraju pridobiti simpatije svakog onog koji vidi ono što svakog dana biva sve jasnije državnicima svih naroda – da budući svetski mir zavisi od pristanka naroda na sudbu koja se tiče njihove sreće i budućnosti" (poruku je preveo poslanik Mihailović i s njom upoznao Nikolu Pašića 28. juna).

A 28. jula 1918. godine, četiri godine posle napada Austro-Ugarske na Srbiju, predsednik Vilson je izdao sledeći proglas "Narodu Sjedinjenih Država":

"U nedelju 28. jula pada četvrta godišnjica od dana kada je divni narod srpski, objavom rata od strane Austro-Ugarske, bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od strane neprijatelja spremnog da ga uništi.

Plemeniti je taj narod odgovorio.

Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta većim od njihovog stanovništva i vojne moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Pošto je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio skršen. Njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena.

Da se narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih ili velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoj sopstveni oblik vladavine, priseti načela za koje se Srbija viteški borila i propatila – onih istih načela za koja se zalažu Sjedinjene Države.

Ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase  – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji, sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

Ovo se ne može obeležiti na najprikladniji način do u crkvama.

I, zato, pozivam narode Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju davanja izraza podrške ovim podjarmljenim narodima i njihovim rođacima u drugim zemljama."

Ovakva poruka, srpske zastave na Beloj kući i drugim javnim zgradama u SAD u počast Srbije, srpskog naroda i njegove plamene okrenutosti idealima pravde, slobode i demokratije, danas, devedeset godina kasnije, pogotovo u svetlosti reči Džordža Buša izgovorenih u Tirani ovih dana, gotovo da deluju nestvarno.

Istina, ne treba smetnuti s uma ono "evoluiranje", o kome je tako tačno i vizionarski u svojim depešama Nikoli Pašiću, izveštavao iz SAD Milenko Vesnić.

-----------------------------------------------------------

Pozdravna poruka predsednika Vilsona

"Dragi gospodine sekretare, hoćete li biti tako dobri da onima koji će se idućeg ponedeljka iskupiti da proslave srpsku godišnjicu Kosovskog dana, isporučite moju poruku i vrlo srdačan pozdrav, kao i da im izrazim da iskreno cenim tu značajnu i veliku godišnjicu. Borba srpskog naroda za slobodu i pravo kao aspiracije svih velikih slovenskih naroda za priznanje njihovog nacionalnog identiteta i njihovog prava na samoopredeljenje kao i slobodnu političku akciju, privlače danas više nego ikad pažnju celog sveta i moraju pridobiti simpatije svakog onog koji vidi ono što svakog dana biva sve jasnije državnicima svih naroda – da budući svetski mir zavisi od pristanka naroda na sudbu koja se tiče njihove sreće i budućnosti" (poruku je preveo poslanik Mihailović i s njom upoznao Nikolu Pašića 28. juna).

A 28. jula 1918. godine, četiri godine posle napada Austro-Ugarske na Srbiju, predsednik Vilson je izdao sledeći proglas "Narodu Sjedinjenih Država":

"U nedelju 28. jula pada četvrta godišnjica od dana kada je divni narod srpski, objavom rata od strane Austro-Ugarske, bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od strane neprijatelja spremnog da ga uništi.

Plemeniti je taj narod odgovorio.

Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta većim od njihovog stanovništva i vojne moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Pošto je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio skršen. Njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena.

Da se narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih ili velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoj sopstveni oblik vladavine, priseti načela za koje se Srbija viteški borila i propatila – onih istih načela za koja se zalažu Sjedinjene Države.

Ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase  – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji, sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

Ovo se ne može obeležiti na najprikladniji način do u crkvama.

I, zato, pozivam narode Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju davanja izraza podrške ovim podjarmljenim narodima i njihovim rođacima u drugim zemljama."

objavljeno:

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije