Meni

Bolesti srca

Kako smanjiti rizik od infarkta

Nemar prema zdravlju, ali i teška ekonomska situacija i hronični stres, glavni uzroci visoke stope smrtnosti od bolesti srca

Zašto su bolesti srca i visok krvni pritisak najčešći uzrok umiranja u Srbiji? Šta je uzrok? Navike u ishrani, naša nacionalna kuhinja, poznata po začinjenoj masnoj hrani i velikim porcijama, stil života, kvalitet zdravstvene zaštite, odsustvo prevencije?

Profesor dr Petar Seferović, kardiolog iz Kliničkog centra Srbije za „Politiku” kaže da se u Srbiji stanje pogoršava zato što ljudi ne vode brigu o svom zdravlju.

– Najčešće ćete u Srbiji čuti „neće valjda mene infarkt”. Dok se u zapadnim zemljama i Americi svi bore da budu što zdraviji, da bi što duže mogli da rade, kod nas dominira fatalizam u stilu: „Jao, dobio sam holesterol, ništa tu više ne može da se uradi.” Teško se menja shvatanje da sami možemo sprečiti mnoge stvari. Prvo, prevencijom i kontrolom faktora rizika, ali morate da znate od čega su vam bolovali otac i majka, jer geni su, uz pol i godine starosti, jedini faktori rizika na koje ne možemo da utičemo, dok na druge, takozvane promenljive faktore rizika možemo – kaže dr Seferović.

Pacijenti se moraju prevesti pravo u operacionu salu Foto Anđelko Vasiljević
Faktori rizika za infarkt i popuštanje srca su i šećerna bolest, visok holesterol i trigliceridi, tj. povišene masnoće u krvi, visok pritisak, gojaznost, pušenje, odsustvo fizičke aktivnosti.

– Faktori rizika se ne sabiraju, već se množe. Ako imate povišeni pritisak, povišeni holesterol i šećer, nećemo reći da je rizik da dobijete infarkt tri puta veći od onog kod osobe koja nema ove probleme, nego je rizik devet puta veći. Kažem pacijentima kako je važno da vode računa o malim stvarima. To su poruke: nemoj da se ugojiš, uvek pojedi manje, vežbaj svako jutro, kontroliši svoj pritisak, baci odmah cigare. Muškarci su izloženi bolestima srca više nego žene – navodi dr Seferović.

Ovaj kardiolog upozorava da smo izgubili kontakt sa prirodom i zaboravili na genetski kod.

Današnji najčešći faktori rizika stigli su kao posledica savremenog života. Do 1950-tih godina, infarkt ili čir na želucu bile su retke bolesti. Savremeni čovek u modernom svetu uzima previše hrane, što podrazumeva veliku količinu zasićenih masti, ugljenih hidrata i skroba. Potrošnja onoga što smo pojeli je drastično smanjena, jer se minimalno krećemo: stalno smo u kolima, ili sedimo za kompjuterom ili u fotelji ispred TV-a. Dr Seferović, na značaj fizičke aktivnosti za prevenciju srčanih oboljenja, često na svojim predavanjima ukazuje jednom „crnohumornom” karikaturom, koja je vrlo efektna i koju svako može da razume. Na njoj lekar pita pacijenta: „Šta Vam više odgovara – da vežbate sat dnevno ili da budete mrtvi 24 časa dnevno?”

Ipak, naš sagovornik pominje da je na ovu našu sumornu statistiku uticalo to što smo poslednjih 20 godina u veoma teškoj ekonomsko-socijalnoj situaciji: privreda stoji, finansijske mogućnosti države i pojedinca su smanjenje, dominira strah od gubitka posla, borba za preživljavanje, nesigurnost familije, razvodi, nemogućnost da se deca adekvatno školuju.

– Taj hronični stres je sam po sebi dovoljan da dovede do ozbiljnog poremećaja zdravlja. On je samostalni rizik za nastajanje kardiovaskularnih oboljenja – kaže dr Seferović.

To važi za sve zemlje u tranziciji, ali je Srbija naročito pogođena.

Mi smo godinama bili pod sankcijama, ratovali smo, bili bombardovani, a dokrajčila nas je ekonomska kriza, visoka stopa nezaposlenosti. Aparat „stresomer”, medicina nije izmislila, da bi mogli da procenimo koliko je uticalo to na porast bolesti srca. Amerikancima je bio dovoljan jedan zemljotres, čak ni katastrofalnih razmera, da izračunaju koliko je takav stres tog dana i narednih nedelja napunio koronarne jedinice u gradovima, gde se zemljotres osetio, a ljudi bili uplašeni i pod stresom.

Zemljotres u Los Anđelesu januara 1994. godine, Amerikancima je bio povod da u preciznim studijama izračunaju efekte stresa, straha i panike. To je bio dovoljan okidač za stres koji je doveden u vezu sa drastičnim skokom stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u oblasti Los Anđelesa, sa prosečnih 15,6 na 100.000 stanovnika, na 51 tih dana. Većina ovih ljudi imala je neku istoriju koronarne bolesti ili faktor rizika poput povišenog krvnog pritiska, u suštini ništa ozbiljno, ali za većinu onih koji su umrli, bilo je presudno da su bili – na smrt uplašeni. Tako su američki novinari na jednostavan jezik preveli medicinski zaključak iz prestižnog i uglednog medicinskog časopisa „Nju Ingland džornal ov medisin”, koji je povodom ove studije zaključio da emocionalni stres može da „ubrza pojavu srčanih kriza kod osoba koje imaju predispozicije za oboljenja srca”.

Olivera Popović

objavljeno: 07.08.2011

Poslednji komentari

Mika M | 06/08/2011 22:17

Ukucajte na internetu:

Stari tibetanski lek

D. B - NYC | 10/08/2011 03:29

Hvala za odlican tekst. Nemar prema sopstvenom zdravlju je opste poznat u Srbiji, A kako se prema zdravlju odnosi vecina Amerikanaca ? Imati 35, 45, 65 ili 85 godina je potpuno isto ...kada je zdravlje i preventiva u pitanju ! Najmanje jednom godisnje se svi pregledi podrazumevaju i krvna slika do najsitnijih detalja... Kod kardiologa, endokrinologa i ocnog lekara se zakazuju pregledi na sest meseci. Starije osobe od 60 , 70 ili 80 godina uredno vezbaju, voze bicikle ili svako jutro idu na plivanje. Diskriminacija po osnovu godina ne postoji ! Stariji ljudi su aktivni clanovi drustva ...a mnogi rade i u osmoj ili devetoj deceniji ! Moja komsinica (84 g.) u zgradi na Menhetnu ...mi se
cak nedavno pohvalila da je zavrsila sve neophodne redovne preglede pa cak i i kolonoskopiju (pregled debelog creva) ...i da "trenutno zuri na plivanje"...Da li znate da je Jane Fonda danas objavila svoju novu knjigu "Prime years"
(Najbolje godine) a da je u vidu imala sebe i svojih 78 godina ?

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije