Да ли је могућ раскол у СПЦ?

Артемијеве присталице траже поштено суђење

Фото Танјуг

Зо­ран Чво­ро­вић, прав­ни исто­ри­чар на Прав­ном фа­кул­те­ту у Кра­гу­јев­цу, ина­че члан не­дав­но осно­ва­ног Ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра за за­шти­ту прав­ног по­рет­ка СПЦ, ко­ји још чи­ни не­ко­ли­ко уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра и по­зна­тих адво­ка­та, на­шао се ме­ђу по­се­ти­о­ци­ма ма­на­сти­ра Цр­на Ре­ка на дан од­ла­ска мо­на­ха. Он је за ,,По­ли­ти­ку” украт­ко об­ја­снио:

– Овај од­ла­зак мо­на­ха без ка­нон­ског от­пу­ста је­сте цр­кве­но-прав­ни пре­ступ. Њи­ме ће се, ме­ђу­тим, отво­ри­ти пи­та­ње пр­вог, знат­но те­жег пре­сту­па ко­ји је ини­ци­јал­но на­ру­шио цр­кве­но-прав­ни по­ре­дак. Реч је о про­тив­у­став­ној од­лу­ци о укла­ња­њу епи­ско­па Ар­те­ми­ја са тро­на епар­хи­је ко­ја је из­вр­ше­на про­тив­но чла­ну 111 Уста­ва СПЦ. Тај члан пред­ви­ђа да, са­мо као из­у­зе­так од ина­че до­жи­вот­не ар­хи­је­реј­ске слу­жбе и ко­ји се при­ме­њу­је ри­го­ро­зно, она мо­же пре­ста­ти и то у слу­ча­ју ка­нон­ске осу­де, до­ка­за­не фи­зич­ке не­мо­ћи, оправ­да­не мол­бе за пен­зи­ју и пре­стан­ку јед­ног од основ­них усло­ва за ар­хи­је­ре­ја. Ни­је­дан од по­ме­ну­тих раз­ло­га ни­је по­сто­јао, а у од­лу­ка­ма Си­но­да и Са­бо­ра би­ло је и низ про­це­ду­рал­них гре­ша­ка. Та­ко да, по­што ни­је реч о суд­ској од­лу­ци, већ о са­бор­ској, до­не­тој гла­со­ви­ма ве­ћи­не, ра­ди се о управ­ном ак­ту ко­ји је мо­гу­ће по­ни­шти­ти. Та­ко да се са­мо по­ни­ште­њем пр­вог ини­ци­јал­ног пре­сту­па мо­же ус­по­ста­ви­ти прав­ни по­ре­дак у пу­ној сна­зи и хи­је­рар­хи­ји. То би зна­чи­ло да се вла­ди­ка Ар­те­ми­је вра­ти и да му се омо­гу­ћи по­ште­но и пра­вед­но су­ђе­ње и од­бра­на.

Чво­ро­вић, та­ко­ђе, на­во­ди и низ дру­гих слу­ча­је­ва бе­за­ко­ња по­пут од­лу­ке Си­но­да да се Ар­те­ми­ју за­бра­ни по­вра­так у епар­хи­ју као ду­хов­ни­ка, јер он ни­је осу­ђен као је­ре­тик.

– Ина­че од­ла­ску мо­на­ха прет­хо­дио је и ла­нац кр­ше­ња ка­нон­ских пра­ви­ла по­пут јед­но­о­бра­зно­сти бо­го­слу­жбе­ног по­рет­ка у цр­кви, од­но­сно од­лу­ци Са­бо­ра да се ли­тур­гиј­ска слу­жба у цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма вр­ши јед­но­о­бра­зно и она­ко ка­ко се слу­жи­ла и ра­ни­је. То по­је­ди­ни епи­ско­пи ни­су по­што­ва­ли и уво­ди­ли су но­ви­не ми­мо од­лу­ка Са­бо­ра, нај­ви­шег ор­га­на у СПЦ. Да­кле, реч је о ни­зу на­ру­ша­ва­ња прав­них ака­та у СПЦ. Та­ко­ђе, би­ло је и по­вре­де не­про­мен­љи­вих дог­мат­ских ка­но­на, по­пут слу­же­ња са ино­слав­ни­ма и реч је о не­по­што­ва­њу нај­ви­ших ака­та цр­кве – ис­ти­че Чво­ро­вић.

М. Д.

објављено: 06/06/2010

Последњи коментари

Филип  | 07/06/2010 14:52

Нема разлике између Артемија и Амфилокија, или Атанасија. Они су једно и јединствени, причешћују се из исте чаше. Многи не схватају да Црква није политички конгломерат странака. Према томе навијаља за једног или друге је последица непознавања устројства и поретка Цркве. Народ не сме да наседа на те "поделе" у Цркви. Треба да се бави другим пословима јер ће тог "мученика косовског" ипак луксузним џипом превести у неки други манастир. Мало опреза није на одмет.

Milan  | 07/06/2010 17:30

djordje jovanovic:"Oni koji su pokrenuli postupak nisu vodili racuna da zasada Srpska Pravoslavna Crkva je jedina ustanova koja uziva poverenje naroda te su izabrali osvetnicki pohod ne misleci na posledice:jedino svoj kratkorocni interes".
Баш напротив знали су врло добро да је то једини ослонац који још није уништен и последице су врло добро прорачунате. То се види и из тога што је група око Синода од почетка викала: раскол, раскол, а раскола није било нити га сада има али га неко очигледно прижељкује (да ли Артемије и монаси, нека свако просуди сам). Раскол се тешко ствара али се 100 пута теже лечи, чак се највероватније и не лечи јер за грех раскола нема могућности покајања. Ко изазове раскол може и мученичком смрћу да умре али се не може спасити по учењу Светих Отаца. Тако се у ствари ради о врло дугорочном интересу Рима јер је његова девиза завади па владај.

Aristid  | 10/06/2010 02:24

Не би се рекло, да при доношњу пуно одлука чланови сабора и синода СПЦ баш раѕговарају и са Богом. Рецимо, Пахомије врањски , ѕбог афере није ни опоменут, ѕначи човек се је снашао да у Нишком суду, неко тужбу држи до рока ѕастарелости у фиоци . Артемије , ето није био те среће. Он се некоме јако замерио , а и тај је сигурно јак. Такође с Богом се није разговарало ни приликом постављање паралелне јерархије СПЦ у Македонији .Све још није јасно с којим циљем је то урађено и коме је то у користи. Ко то финансира 4 владике СПЦ у Македонији. Једно је јасно ''''да се Македонском народу сруши његова Македонска православна црква под изговором да су је створили комунисти . Чудо не виђено, па комунисти су рушили, а не стварали цркву. Шетајући по македонским хармовима нигде нисам приметио неку Титову фреску или пак фреске Лазара Колишевског, Моше Пијаде нити па Едварда Кардеља, Кире Глигоровога .Нити сам видео да је њима посвећен неки храм ,било коме од њих.