Да ли је могућ раскол у СПЦ?
Артемијеве присталице траже поштено суђење
Зоран Чворовић, правни историчар на Правном факултету у Крагујевцу, иначе члан недавно основаног Иницијативног одбора за заштиту правног поретка СПЦ, који још чини неколико универзитетских професора и познатих адвоката, нашао се међу посетиоцима манастира Црна Река на дан одласка монаха. Он је за ,,Политику” укратко објаснио:
– Овај одлазак монаха без канонског отпуста јесте црквено-правни преступ. Њиме ће се, међутим, отворити питање првог, знатно тежег преступа који је иницијално нарушио црквено-правни поредак. Реч је о противуставној одлуци о уклањању епископа Артемија са трона епархије која је извршена противно члану 111 Устава СПЦ. Тај члан предвиђа да, само као изузетак од иначе доживотне архијерејске службе и који се примењује ригорозно, она може престати и то у случају канонске осуде, доказане физичке немоћи, оправдане молбе за пензију и престанку једног од основних услова за архијереја. Ниједан од поменутих разлога није постојао, а у одлукама Синода и Сабора било је и низ процедуралних грешака. Тако да, пошто није реч о судској одлуци, већ о саборској, донетој гласовима већине, ради се о управном акту који је могуће поништити. Тако да се само поништењем првог иницијалног преступа може успоставити правни поредак у пуној снази и хијерархији. То би значило да се владика Артемије врати и да му се омогући поштено и праведно суђење и одбрана.
Чворовић, такође, наводи и низ других случајева безакоња попут одлуке Синода да се Артемију забрани повратак у епархију као духовника, јер он није осуђен као јеретик.
– Иначе одласку монаха претходио је и ланац кршења канонских правила попут једнообразности богослужбеног поретка у цркви, односно одлуци Сабора да се литургијска служба у црквама и манастирима врши једнообразно и онако како се служила и раније. То поједини епископи нису поштовали и уводили су новине мимо одлука Сабора, највишег органа у СПЦ. Дакле, реч је о низу нарушавања правних аката у СПЦ. Такође, било је и повреде непроменљивих догматских канона, попут служења са инославнима и реч је о непоштовању највиших аката цркве – истиче Чворовић.
М. Д.
Последњи коментари
Нема разлике између Артемија и Амфилокија, или Атанасија. Они су једно и јединствени, причешћују се из исте чаше. Многи не схватају да Црква није политички конгломерат странака. Према томе навијаља за једног или друге је последица непознавања устројства и поретка Цркве. Народ не сме да наседа на те "поделе" у Цркви. Треба да се бави другим пословима јер ће тог "мученика косовског" ипак луксузним џипом превести у неки други манастир. Мало опреза није на одмет.
djordje jovanovic:"Oni koji su pokrenuli postupak nisu vodili racuna da zasada Srpska Pravoslavna Crkva je jedina ustanova koja uziva poverenje naroda te su izabrali osvetnicki pohod ne misleci na posledice:jedino svoj kratkorocni interes".
Баш напротив знали су врло добро да је то једини ослонац који још није уништен и последице су врло добро прорачунате. То се види и из тога што је група око Синода од почетка викала: раскол, раскол, а раскола није било нити га сада има али га неко очигледно прижељкује (да ли Артемије и монаси, нека свако просуди сам). Раскол се тешко ствара али се 100 пута теже лечи, чак се највероватније и не лечи јер за грех раскола нема могућности покајања. Ко изазове раскол може и мученичком смрћу да умре али се не може спасити по учењу Светих Отаца. Тако се у ствари ради о врло дугорочном интересу Рима јер је његова девиза завади па владај.
Не би се рекло, да при доношњу пуно одлука чланови сабора и синода СПЦ баш раѕговарају и са Богом. Рецимо, Пахомије врањски , ѕбог афере није ни опоменут, ѕначи човек се је снашао да у Нишком суду, неко тужбу држи до рока ѕастарелости у фиоци . Артемије , ето није био те среће. Он се некоме јако замерио , а и тај је сигурно јак. Такође с Богом се није разговарало ни приликом постављање паралелне јерархије СПЦ у Македонији .Све још није јасно с којим циљем је то урађено и коме је то у користи. Ко то финансира 4 владике СПЦ у Македонији. Једно је јасно ''''да се Македонском народу сруши његова Македонска православна црква под изговором да су је створили комунисти . Чудо не виђено, па комунисти су рушили, а не стварали цркву. Шетајући по македонским хармовима нигде нисам приметио неку Титову фреску или пак фреске Лазара Колишевског, Моше Пијаде нити па Едварда Кардеља, Кире Глигоровога .Нити сам видео да је њима посвећен неки храм ,било коме од њих.






