Де­вет мо­на­ха и се­дам ис­ку­ше­ни­ка на­пу­сти­ли су ма­на­стир Цр­на Ре­ка. Они, ка­ко су ре­кли, иду за епи­ско­пом Ар­те­ми­јем, уми­ро­вље­ним вла­ди­ком ра­шко-при­зрен­ским, не ува­жа­ва­ју­ћи мол­бе ад­ми­ни­стра­то­ра Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске ми­тро­по­ли­та цр­но­гор­ско-при­мор­ског Ам­фи­ло­хи­ја да оста­ну у ма­на­сти­ру.

Уми­ро­вље­ни вла­ди­ка ра­шко-при­зрен­ски Ар­те­ми­је у крат­кој из­ја­ви за „По­ли­ти­ку” ре­као је да не мо­же да ко­мен­та­ри­ше нај­но­ви­ја де­ша­ва­ња у епар­хи­ји на чи­јем је че­лу про­вео 19 го­ди­на, јер ви­ше ни­је над­ле­жан за де­ша­ва­ња у њој. На пи­та­ње ка­ко ту­ма­чи то што се у јав­но­сти по­сле по­след­њег за­се­да­ња Са­бо­ра у апри­лу ства­ра сна­жан ути­сак да по­сто­ји по­де­ла на „си­но­дал­це” и „ар­те­ми­јев­це” крат­ко је до­дао да не мо­же да го­во­ри о то­ме. Ка­ко не­зва­нич­но са­зна­је­мо у цр­кве­ним кру­го­ви­ма, са епи­ско­пом Ар­те­ми­јем раз­го­ва­рао је и ад­ми­ни­стра­тор Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске, ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он му је пре­до­чио да су га цр­но­реч­ки мо­на­си оба­ве­сти­ли да ће на­пу­сти­ти ма­на­стир и без ка­нон­ског от­пу­ста и за­тра­жио му да по­мог­не да их за­др­жи у том ма­на­сти­ру. Вла­ди­ка Ар­те­ми­је је, ме­ђу­тим, ре­као да не мо­же то да учи­ни и за­тра­жио да оста­не ду­хов­ник цр­но­реч­ком брат­ству, што ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је ни­је при­хва­тио.

Озбиљ­ност не­су­гла­си­ца из­ме­ђу мо­на­штва и цр­кве­них вла­сти мо­же се са­гле­да­ти и у зва­нич­ним са­оп­ште­њи­ма, упу­ће­ним јав­но­сти. Мо­на­си су у сво­јим са­оп­ште­њи­ма тра­жи­ли, на при­мер, пред за­се­да­ње Са­бо­ра „да ан­ти­ка­нон­ска, тј. ан­ти­цр­кве­на и цр­кво­ра­за­ра­ју­ће оку­па­ци­о­на екс­пе­ди­ци­ја у ли­ку бив­шег епи­ско­па за­хум­ско-хер­це­го­вач­ког Ата­на­си­ја” бу­де по­ву­че­на. „Си­нов­ски сми­ре­но” оба­ве­сти­ли су Са­бор да не мо­гу да при­хва­те од­лу­ку Си­но­да о раз­ре­ше­њу вла­ди­ке Ар­те­ми­ја, јер је сма­тра­ју не­ка­нон­ском. На­сто­ја­тељ ма­на­сти­ра Све­ти Ар­хан­ге­ли код При­зре­на, чи­је је брат­ство та­ко­ђе на­ја­ви­ло од­ла­зак из ма­на­сти­ра, је­ро­мо­нах Бе­не­дикт не­дав­но је пи­сао: „Еп. Ар­те­ми­ја зна­мо, за њим иде­мо и ње­гов глас чу­је­мо, а вас оста­ле ’па­сти­ре’ не зна­мо и ре­чи ва­ше не раз­у­ме­мо”. Си­нод и Епар­хи­ја ра­шко-при­зрен­ска упо­зо­ра­ва­ју да се та­квим де­ло­ва­њем под­ри­ва цр­кве­ни по­ре­дак, да „апел” ко­ји су мо­на­си упу­ти­ли Са­бо­ру ви­ше ли­чи на сек­та­шке пам­фле­те, да та­квим де­ло­ва­њем оте­жа­ва­ју по­ло­жај вла­ди­ке Ар­те­ми­ја, јер га до­во­де у ве­зу „са сво­јим не­цр­кве­ним и раз­би­јач­ким ста­во­ви­ма”. Пред на­пу­шта­ње Цр­не Ре­ке, из Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске сти­же са­оп­ште­ње у ко­јем се мо­на­си упо­зо­ра­ва­ју да је ха­ри­змат­ска ве­за с „ду­хов­ним оцем” не­цр­кве­ни став, као и да је мо­на­си­ма усме­но об­ја­шње­но да „Цр­ква не мо­же до­зво­ли­ти псе­у­до­зи­лот­ско гру­па­ше­ње ко­је под­ри­ва цр­кве­но је­дин­ство”. И јед­ни и дру­ги пре­шли су с ре­чи на де­ла: мо­на­штво је у гру­па­ма по­че­ло да на­пу­шта ко­сов­ско­ме­то­хиј­ске ма­на­сти­ре, а цр­кве­ни суд раш­чи­ња­ва по­је­ди­не мо­на­хе – Си­ме­он Ви­лов­ски вра­ћен је у ред све­тов­ња­ка и из­ба­чен из цр­кве­не за­јед­ни­це на три го­ди­не, а са­брат Цр­но­ре­ча­на Ан­то­ни­је ли­шен је мо­на­шког чи­на и на две го­ди­не ис­кљу­чен из цр­кве­не за­јед­ни­це.  

Без об­зи­ра на све то, не­ко­ли­ко са­го­вор­ни­ка са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли сма­тра да од­ла­зак мо­на­штва из епар­хи­је без ка­нон­ског от­пу­ста и на­ја­ве бу­ду­ћег оси­па­ња ра­шко-при­зрен­ских „цр­но­ри­за­ца” не­ће до­ве­сти до рас­ко­ла, иако су мно­ги од њих ми­шље­ња да би та­кав по­сту­пак мо­гао да на­ште­ти вла­ди­ци Ар­те­ми­ју. Цр­но­реч­ко брат­ство, уз са­оп­ште­ње да на­пу­шта ма­на­стир са или без ка­нон­ског от­пу­ста, до­да­је и да ће при­хва­ти­ти сва­ку ка­зне­ну ме­ру „не одва­ја­ју­ћи се на тај на­чин од те­ла Цр­кве као ње­на вер­на ча­да”.

Вла­ди­ка Ар­те­ми­је је у не­дав­ном ин­тер­вјуу за је­дан не­дељ­ник ре­као да су си­нод­ска од­лу­ка да бу­де раз­ре­шен упра­вља­ња епар­хи­јом и са­бор­ска од­лу­ка да бу­де трај­но раз­ре­шен и уми­ро­вљен про­тив­у­став­не, али да их он при­хва­та, као и да је ка­жњен без су­да и осу­де, али да о рас­ко­лу не­ма ни го­во­ра. „То не до­ла­зи у об­зир. Су­шти­на је да љу­ди не при­хва­та­ју не­прав­ду и ту је тач­ка”, обра­зло­жио је вла­ди­ка Ар­те­ми­је.

„Не­по­слу­шност” Цр­но­ре­ча­на, ко­ји су због ода­но­сти епи­ско­пу Ар­те­ми­ју све­сно пре­кр­ши­ли ка­но­не, као и на­ја­ве да би слич­но мо­гли да ура­де и дру­ги мо­на­си, Жи­ви­ца Ту­цић, вер­ски ана­ли­ти­чар, ви­ди као пре­ступ, али не и мо­гу­ће одва­ја­ње од Цр­кве.

– У свим цр­ква­ма, не са­мо пра­во­слав­ној, не­ре­гу­лар­ни од­ла­зак све­ште­ни­ка или мо­на­ха, без до­пу­ште­ња над­ле­жног епи­ско­па, сма­тра се кр­ше­њем цр­кве­них про­пи­са и по­вла­чи за со­бом по­сле­ди­це ко­је мо­гу би­ти раз­ли­чи­те. Мо­гу се по­зва­ти да се вра­те, чак ви­ше пу­та, мо­гу би­ти, по­том, при­вре­ме­но или трај­но ка­жње­ни. То ни­је рас­кол, он на­ста­је тек ка­да се ства­ра по­себ­на струк­ту­ра. То­га је би­ло у Грч­кој, Ру­си­ји, Бу­гар­ској, Ру­му­ни­ји то­ком по­след­њих сто­ти­нак го­ди­на. Они ко­ји се одва­ја­ју мо­ра­ју има­ти не­ког око ко­га се оку­пља­ју, ко их пред­во­ди и ко је са­гла­сан са тим вођ­ством. Мо­на­си из Цр­не Ре­ке има­ју епи­ско­па ко­га сма­тра­ју ду­хов­ним оцем, ка­ко ка­жу, сле­де га, ме­ђу­тим, он се до са­да ни­је јав­но из­ја­снио да ли је са­гла­сан са тим – ка­же Ту­цић.

Он сма­тра да би би­ло ну­жно да се уми­ро­вље­ни епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски из­ја­сни о овом по­ступ­ку мо­на­ха, да ли га по­др­жа­ва или не.

– Мо­же се оче­ки­ва­ти да Си­нод за­тра­жи од епи­ско­па Ар­те­ми­ја да се из­ја­сни о нај­но­ви­јим до­га­ђа­њи­ма. Сви ко­ји су у цр­кви, би­ло у епи­ско­па­ту, кли­ру, мо­на­штву, та­ко­ђе и вер­ни­ци, зна­ју до­бро шта зна­чи иза­зва­ти рас­кол или му при­сту­пи­ти. То је из­у­зет­но те­жак грех и пре­у­зи­ма­ње ве­ли­ке од­го­вор­но­сти на се­бе. Рас­ко­ли су у исто­ри­ји цр­кве не­рет­ко на­ста­ја­ли, а те­шко или ни­ка­ко се пре­ва­зи­ла­зи­ли. Ко­ли­ко знам, вла­ди­ка Ар­те­ми­је је из­нео да при­хва­та од­лу­ку Са­бо­ра, иако с њом ни­је са­гла­сан, упра­во због то­га што не же­ли да у СПЦ на­ста­не рас­кол – ис­ти­че Ту­цић. 

Је­ле­на Ча­ли­ја

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Све је почело с поп Ћиром и поп Спиром.

. Витешки турнири се сада одржавају на владичанским дворима.

. Поп група против поп групе. То је већ какофонија.

. Неки би окренули други образ, али немају ни први.

. Народ ће се вратити у цркву. Да види ко је победио.

.Ја баштиним православно наслеђе.Не говорим с браћом.

. Боже, немој да им опростиш. Знају шта раде.

Драгутин Минић