Pohvale uglednog britanskog „Ekonomista” na račun naše diplomatije, koja je ocenjena kao hiperaktivna i živa tako da „deluje kao da je na steroidima”, izazvale su zadovoljne osmehe u zgradi Ministarstva spoljnih poslova u Ulici kneza Miloša, uprkos tome što na pominjanje ove teme stručnjaci za međunarodne odnose i iskusne diplomate imaju pomalo ironičan osmeh s dosta kritičkom notom. Niko neće osporiti ogromnu aktivnost srpskog šefa diplomatije Vuka Jeremića ali ni predsednika Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića, kao i znatan broj šefova vlada i država koji posećuju Beograd. Međutim, dobronamerni kritičari ističu da se možda u prevelikoj aktivnosti naša spoljna politika usmerila na previše ciljeva i oslonila na „previše stubova”.

Uprkos pohvalama iz inostranstva i dalje u vazduhu visi pitanje koliko se hiperaktivnost odnosi samo na rad šefa diplomatije i njegovog bliskog okruženja, a koliko na kompletnu diplomatsku mrežu Srbije u inostranstvu. Neki će odgovor možda naći u vicu koji je i dalje aktuelan među našim diplomatskim predstavnicima širom planete, a to je onaj da od svih mirisa naši ambasadori najviše vole miris kerozina jer to znači da im iz posete državi u kojoj službuju avionom odlazi njihov šef diplomatije, premijer ili predsednik te da mogu da odahnu jer više neće imati mnogo posla.

Prema rečima Predraga Simića, profesora Fakulteta političkih nauka i donedavnog ambasadora Srbije u Parizu, ono što je dobro jeste činjenica da se sada kurs naše spoljne politike određuje iz jednog centra, a ne iz dva ili više različitih političkih centara što je bio pre slučaj. Ipak, profesor Simić kritikuje strategiju „četiri stuba” naše spoljne politike (EU, Rusija, SAD i Kina), smatrajući da se moramo fokusirati i napraviti jasnu rang-listu spoljnopolitičkih ciljeva.

Za razliku od pojedinih kritičara koji smatraju da je kreiranje spoljne politike kao iz doba Hladnog rata zapravo marketinška strategija u kojem se domaći zvaničnici prikazuju kao lideri poput Tita, Simić smatra da postoje i objektivni razlozi za pronalaženje više „stubova” spoljne politike.

„Moj utisak je da je jedan razlog za toliko širenje naše spoljne politike to što je Evropska unija bila dugo u blokadi zbog Lisabonskog ugovora a još je usmerena na sebe zbog ekonomske krize, pa su te slabe poruke iz Brisela i sporost evropskih integracija naterale našu spoljnu politiku na zaokret ka drugim partnerima. S druge strane, na to je uticalo i pitanje nezavisnosti Kosova gde je naša diplomatija ostvarila uspeh prošle godine kada je izdejstvovala neočekivanu odluku Generalne skupštine UN da Međunarodni sud pravde proceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova, pri čemu su se čak u glasanju uzdržale neke članice EU, koje su već bile priznale Kosovo”, objašnjava Simić i dodaje da, bez obzira na uzroke, za Srbiju je previše da ima četiri stuba spoljne politike već je neophodno jasno definisati kurs kojim se ide.

Uprkos kritikama, ministar Vuk Jeremić neretko ponavlja reči „prvog srpskog diplomate svetog Save” da je sudbina ove zemlje da bude istok na zapadu i zapad na istoku.

„Zato je bitno da ojačamo odnose sa istorijskim prijateljem Rusijom, nastavimo saradnju sa SAD, očuvamo strateško partnerstvo s Kinom koje će imati velikog značaja u budućnosti i produbljujemo odnose sa ostalim svetskim nacijama, među kojima su mnoge članice Pokreta nesvrstanih”, naveo je nedavno šef srpske diplomatije i dodao da članstvo u EU ostaje centralni strateški prioritet.

S druge strane, Simić kaže da su njegove glavne zamerke za „četiri stuba” to što ti stubovi nisu ravnopravni, budući da su ipak i dalje neusklađeni odnosi između SAD i Rusije ili Kine.

„Jedna mala zemlja kao što je Srbije ne može da okuplja tako velike sile oko sebe. EU je tu nama najvažniji stub i partner, ne samo geografski, već i vrednosno i ekonomski. Unija nam u međusobnoj saradnji može finansijski najviše dati i, prema mom mišljenju, neophodno je sada maksimalno učvrstiti taj pravac spoljne politike. Naravno, ako složimo da nam je EU prioritet, a podsetiću da su upravo za to građani glasali na izborima”, kaže Predrag Simić.

On se slaže sa ocenom da se pitanje Kosova prelama kroz sve naše spoljnopolitičke ciljeve, od odnosa sa EU, preko saradnje sa SAD do težnji da se poboljšaju odnosi sa susedima.

Uprkos ogromnoj utrošenoj energiji oko Kosova i „Ekonomist” se pita u u kojoj meri te aktivnosti daju očekivane rezultate, a analitičari strahuju da bi srpska diplomatija mogla da zadobije veliki udarac ako odluka Međunarodnog suda pravde ne bude bila u korist Srbije, ili ako odluka, kako se prognozira, bude „na sredini, ni tamo, ni ovamo”, tako da je sve strane tumače po svojoj volji.

Osim toga, Kosovo utiče i na evropske integracije Srbije iako za EU kao celinu Kosovo nije suverena država. Premda se tvrdi da ulazak naše zemlje u EU neće biti uslovljen priznanjem nezavisnosti Kosova, Unija od Srbije očekuje „konstruktivan i pragmatičan pristup u rešavanju statusa Kosova” što zapravo predstavlja učestvovanje u pregovorima, saradnju sa Euleksom i neblokiranje razvoja Kosova. Čak i bez Kosova, srpske diplomate su pred velikim izazovom da ubede evropske partnere da sarađuju s Haškim tribunalom kako bi bio odmrznut Prelazni sporazum i članice EU počele ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Zbog toga analitičari smatraju da treba spoljnu politiku fokusirati na EU jer, kako kaže Predrag Simić, današnja diplomatija je diplomatija komunikacije, imidža, identiteta i sećanja a tu se ogledaju naši najveći problemi.

„Naša diplomatija se ne može samo zasnivati na ogromnoj energiji šefa diplomatije, pa čak i cele diplomatske mreže već to zaista mora da bude sinergija sa predstavnicima kulturne, parlamentarne i ekonomske diplomatije. Moramo iz svih snaga da se potrudimo da izbrišemo sliku o Srbiji kao zemlji koja neće ništa da uradi bez pritiska iz Haškog tribunala ili iz Evropske unije. Kada ih uverimo da i bez pritisaka radimo, steći ćemo ugled kvalitetnog i kvalifikovanog kandidata za ulazak u EU”, kaže profesor Simić i dodaje da će tada biti i bolja naša pozicija prema ostalim partnerima na svetu.

Nenad Radičević

-----------------------------------------------------------

Neophodna aktivnija ekonomska diplomatija

Diplomatska predstavništva Srbije u Briselu, Moskvi, Čikagu, Pekingu, Beču, Torontu, Rimu, Atini, Londonu, Zagrebu, Sarajevu i drugim gradovima širom sveta uskoro će biti „obogaćena” s 28 ekonomskih „ambasadora”, koji će za zadatak imati da poboljšaju ekonomsku razmenu sa tim zemljama, povećaju strane investicije i pomognu našim izvoznicima. Profesor Simić podseća da odavno u Srbiji nije bilo ozbiljnih investicija, naročito grinfild investicija.

„Ekonomska diplomatija je takođe i politička diplomatija jer da je, na primer, u Srbiji već uloženo dvadeset milijardi evra francuskih ili nemačkih firmi, prilikom proglašenja nezavisnosti Kosova Berlin i Pariz bi sigurno više preispitivali svoju odluku o priznanju”, kaže on, dodaje da dokaz za to su i prodaja NIS-a Rusima.

Podsetimo, tržište EU je trenutno najznačajnije za srpske izvoznike, jer domaći izvoz na tržište Unije iznosi oko 50 odsto ukupne proizvodnje privrede Srbije. Na tržište EU Srbija najviše izvozi prehrambene, tekstilne i proizvode metalske i elektroindustrije, ali uglavnom kao sirovine i polufabrikate, a manje kao finalni proizvodi.

N. R.

-----------------------------------------------------------

Ukratko

. Za nas je dobro što u diplomatiji nema doping kontrole.

. Naše umiljato jagnje zove se Vuk.

. Kako je počelo, Ist River će se preseliti na Savu i Dunav.

. Moskva ili Brisel? Da.

. Srem, Banat i Bačka moći će da razmenjuju diplomatske predstavnike. Ali, međusobno.

. Diplomatski jezik je siromašan za našu skupštinu. Nema psovki.

. Diplomatija je zanat. Zato neke naše diplomate razgovaraju rukama.

. Generalno uzevši, naša diplomatija zavisi od generala.

Dragutin Minić Karlo