Похвале угледног британског „Економиста” на рачун наше дипломатије, која је оцењена као хиперактивна и жива тако да „делује као да је на стероидима”, изазвале су задовољне осмехе у згради Министарства спољних послова у Улици кнеза Милоша, упркос томе што на помињање ове теме стручњаци за међународне односе и искусне дипломате имају помало ироничан осмех с доста критичком нотом. Нико неће оспорити огромну активност српског шефа дипломатије Вука Јеремића али ни председника Бориса Тадића и премијера Мирка Цветковића, као и знатан број шефова влада и држава који посећују Београд. Међутим, добронамерни критичари истичу да се можда у превеликој активности наша спољна политика усмерила на превише циљева и ослонила на „превише стубова”.

Упркос похвалама из иностранства и даље у ваздуху виси питање колико се хиперактивност односи само на рад шефа дипломатије и његовог блиског окружења, а колико на комплетну дипломатску мрежу Србије у иностранству. Неки ће одговор можда наћи у вицу који је и даље актуелан међу нашим дипломатским представницима широм планете, а то је онај да од свих мириса наши амбасадори највише воле мирис керозина јер то значи да им из посете држави у којој службују авионом одлази њихов шеф дипломатије, премијер или председник те да могу да одахну јер више неће имати много посла.

Према речима Предрага Симића, професора Факултета политичких наука и донедавног амбасадора Србије у Паризу, оно што је добро јесте чињеница да се сада курс наше спољне политике одређује из једног центра, а не из два или више различитих политичких центара што је био пре случај. Ипак, професор Симић критикује стратегију „четири стуба” наше спољне политике (ЕУ, Русија, САД и Кина), сматрајући да се морамо фокусирати и направити јасну ранг-листу спољнополитичких циљева.

За разлику од појединих критичара који сматрају да је креирање спољне политике као из доба Хладног рата заправо маркетиншка стратегија у којем се домаћи званичници приказују као лидери попут Тита, Симић сматра да постоје и објективни разлози за проналажење више „стубова” спољне политике.

„Мој утисак је да је један разлог за толико ширење наше спољне политике то што је Европска унија била дуго у блокади због Лисабонског уговора а још је усмерена на себе због економске кризе, па су те слабе поруке из Брисела и спорост европских интеграција натерале нашу спољну политику на заокрет ка другим партнерима. С друге стране, на то је утицало и питање независности Косова где је наша дипломатија остварила успех прошле године када је издејствовала неочекивану одлуку Генералне скупштине УН да Међународни суд правде процени легалност проглашења независности Косова, при чему су се чак у гласању уздржале неке чланице ЕУ, које су већ биле признале Косово”, објашњава Симић и додаје да, без обзира на узроке, за Србију је превише да има четири стуба спољне политике већ је неопходно јасно дефинисати курс којим се иде.

Упркос критикама, министар Вук Јеремић неретко понавља речи „првог српског дипломате светог Саве” да је судбина ове земље да буде исток на западу и запад на истоку.

„Зато је битно да ојачамо односе са историјским пријатељем Русијом, наставимо сарадњу са САД, очувамо стратешко партнерство с Кином које ће имати великог значаја у будућности и продубљујемо односе са осталим светским нацијама, међу којима су многе чланице Покрета несврстаних”, навео је недавно шеф српске дипломатије и додао да чланство у ЕУ остаје централни стратешки приоритет.

С друге стране, Симић каже да су његове главне замерке за „четири стуба” то што ти стубови нису равноправни, будући да су ипак и даље неусклађени односи између САД и Русије или Кине.

„Једна мала земља као што је Србије не може да окупља тако велике силе око себе. ЕУ је ту нама најважнији стуб и партнер, не само географски, већ и вредносно и економски. Унија нам у међусобној сарадњи може финансијски највише дати и, према мом мишљењу, неопходно је сада максимално учврстити тај правац спољне политике. Наравно, ако сложимо да нам је ЕУ приоритет, а подсетићу да су управо за то грађани гласали на изборима”, каже Предраг Симић.

Он се слаже са оценом да се питање Косова прелама кроз све наше спољнополитичке циљеве, од односа са ЕУ, преко сарадње са САД до тежњи да се побољшају односи са суседима.

Упркос огромној утрошеној енергији око Косова и „Економист” се пита у у којој мери те активности дају очекиване резултате, а аналитичари страхују да би српска дипломатија могла да задобије велики ударац ако одлука Међународног суда правде не буде била у корист Србије, или ако одлука, како се прогнозира, буде „на средини, ни тамо, ни овамо”, тако да је све стране тумаче по својој вољи.

Осим тога, Косово утиче и на европске интеграције Србије иако за ЕУ као целину Косово није суверена држава. Премда се тврди да улазак наше земље у ЕУ неће бити условљен признањем независности Косова, Унија од Србије очекује „конструктиван и прагматичан приступ у решавању статуса Косова” што заправо представља учествовање у преговорима, сарадњу са Еулексом и неблокирање развоја Косова. Чак и без Косова, српске дипломате су пред великим изазовом да убеде европске партнере да сарађују с Хашким трибуналом како би био одмрзнут Прелазни споразум и чланице ЕУ почеле ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању.

Због тога аналитичари сматрају да треба спољну политику фокусирати на ЕУ јер, како каже Предраг Симић, данашња дипломатија је дипломатија комуникације, имиџа, идентитета и сећања а ту се огледају наши највећи проблеми.

„Наша дипломатија се не може само заснивати на огромној енергији шефа дипломатије, па чак и целе дипломатске мреже већ то заиста мора да буде синергија са представницима културне, парламентарне и економске дипломатије. Морамо из свих снага да се потрудимо да избришемо слику о Србији као земљи која неће ништа да уради без притиска из Хашког трибунала или из Европске уније. Када их уверимо да и без притисака радимо, стећи ћемо углед квалитетног и квалификованог кандидата за улазак у ЕУ”, каже професор Симић и додаје да ће тада бити и боља наша позиција према осталим партнерима на свету.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Неопходна активнија економска дипломатија

Дипломатска представништва Србије у Бриселу, Москви, Чикагу, Пекингу, Бечу, Торонту, Риму, Атини, Лондону, Загребу, Сарајеву и другим градовима широм света ускоро ће бити „обогаћена” с 28 економских „амбасадора”, који ће за задатак имати да побољшају економску размену са тим земљама, повећају стране инвестиције и помогну нашим извозницима. Професор Симић подсећа да одавно у Србији није било озбиљних инвестиција, нарочито гринфилд инвестиција.

„Економска дипломатија је такође и политичка дипломатија јер да је, на пример, у Србији већ уложено двадесет милијарди евра француских или немачких фирми, приликом проглашења независности Косова Берлин и Париз би сигурно више преиспитивали своју одлуку о признању”, каже он, додаје да доказ за то су и продаја НИС-а Русима.

Подсетимо, тржиште ЕУ је тренутно најзначајније за српске извознике, јер домаћи извоз на тржиште Уније износи око 50 одсто укупне производње привреде Србије. На тржиште ЕУ Србија највише извози прехрамбене, текстилне и производе металске и електроиндустрије, али углавном као сировине и полуфабрикате, а мање као финални производи.

Н. Р.

-----------------------------------------------------------

Укратко

. За нас је добро што у дипломатији нема допинг контроле.

. Наше умиљато јагње зове се Вук.

. Како је почело, Ист Ривер ће се преселити на Саву и Дунав.

. Москва или Брисел? Да.

. Срем, Банат и Бачка моћи ће да размењују дипломатске представнике. Али, међусобно.

. Дипломатски језик је сиромашан за нашу скупштину. Нема псовки.

. Дипломатија је занат. Зато неке наше дипломате разговарају рукама.

. Генерално узевши, наша дипломатија зависи од генерала.

Драгутин Минић Карло