„Имајући у виду улогу коју је моја држава одиграла у Покрету несврстани, осећам се као да сам поново код куће”, изјавио је летос за говорницом министарске конференције Покрета несврстаних у Техерану шеф српске дипломатије Вук Јеремић, добивши затим велики аплауз у главном граду четвртог светског извозника нафте.

Повратак „кући – несврстанима” данас је саставни чинилац нове глобалне визуре српске дипломатије са краја прве деценије 21. века.

Рекомпозиција глобалног поретка – подстакнута најтежом светском економском кризом од Другог светског рата – и наша дипломатска битка за Косово и Метохију пред Међународним судом правде у Хагу подсетиле су Србију на њено потенцијално упориште у Покрету несврстаних – другој најмногобројнијој међународној организацији после Уједињених нација. Домаћин оснивачке конференције Покрета несврстаних давне 1961. године, званични Београд је данас посматрач у тој организацији 118 чланица са четири континента.

Туробна превирања од почетка осамдесетих година 20. века, потоњи ратни сукоби, међународни притисци, НАТО бомбардовање, наметнута изолација, мучни живот под санкцијама и прве мукотрпне године опоравка у новом столећу заклонили су са дипломатског радара Србије једно време плејаду поузданих несврстаних пријатеља и проверених пословних партнера: од Ирака до Нигерије и Зимбабвеа. Уздржаност Зимбабвеа (и Кине) у Савету безбедности УН фебруара 1992. године приликом изјашњавања о увођењу драконских санкција Југославији, на овим просторима ипак није заборављено: како год било, званични Београд је низ година на међународној сцени маневрисао без посебног интересовања за свет несврстаних.

У међувремену, основан у доба најжешћег хладног рата као прижељкивани баланс између Истока и Запада, Покрет несврстаних је преживео бројна оспоравања сопствене политичке тежине на међународној политичкој сцени и обогатио чланство. Уочавање Србије као потенцијално особеног партнера са европског тла оживело је последњих година интересовање Покрета несврстаних за међународне политичке иницијативе и економске понуде званичног Београда.

Старо пријатељство почело је обострано да јача: скоро 85 одсто чланица Покрета несврстаних није признало самопроглашену Републику Косово.

Србија ће наставити да јача везе са чланицама Покрета несврстаних, да тежи чланству у Европској унији и води уравнотежену спољну политику, истакао је министар Јеремић у септембру у Београду на Међународној конференцији „Историја и наслеђе за мирољубиви свет” – која је окупила и дипломате из десетине земаља Покрета несврстаних.

„Овај синергистички приступ је прави за наше време. У међузависном свету 21. века, чланство Србије у ЕУ ће дати ново, дубље значење нашим везама са чланицама Покрета несврстаних”, прецизирао је том приликом шеф српске дипломатије.

Најава нове синергије Србије с Покретом несврстаних уклапа се у данас неизбежни тренд ревизије устројства актуелних међународних односа. Осим тога, председник Борис Тадић у јулу је покренуо иницијативу да Београд 2011. године буде домаћин јубиларног самита Покрета несврстаних, на 50. годишњицу његовог оснивања.

Т. Вујић