Крагујевац – Сваку страну инвестицију у Србији прати еуфорија, а слике са отварања погона и полагања камена темељаца за нове фабрике подсећају на призоре из доба послератне обнове и изградње. Окупљеној дечици, која здушно аплаудирају и вичу: „Трипут ура за ...”, фале још само црвене мараме и плаве „титовке” с петокраком звездом, па да све буде као у добра стара времена. Али шта се дешава кад еуфорија прође, кад замукну фанфаре и слегне се прашина иза црних „аудија” четвороцифрених регистарских ознака?

У Шумадију, регион који, како недавно у Баточини рече министар економије Млађан Динкић, полако постаје центар српске аутомобилске индустрије, последњих година слио се солидан број страних инвестиција.

Словеначка компанија за производњу електро-инсталација и светлосних уређаја за аутомобиле „Грах аутомотиве” у Баточини (12.000 становника) завршава изградњу свог другог производног погона. Целокупна инвестиција, која ће резултирати запошљавањем још 400 радника са бироа рада (2.000 незапослених), вредна је 11,2 милиона евра. У првом погону већ ради 170 радника.

У Рачу (12.500 становника), донедавно чувену по протестима радника који су подједнако успешно заустављали саобраћај и на путевима и на пругама, пролетос је стигла јужнокорејска „Јура”. Корејци су пазарили пропалу „Заставу електро”, некада поузданог кооперанта крагујевачке фабрике аутомобила, за нешто мање од три милиона евра. И за свега неколико месеци запослили 1.000 радника (и даље 1.300 незапослених), а од руиниране хале направили светлећи космички брод.

Лапово је угостило аустријски „Кроношпан”, „највећу индустрију равноплочастих материјала у свету”, како нам је објаснио значај ове инвестиције председник општине Драган Златковић. Пошто је ослобођен плаћања свих локалних такси и дажбина на период од десет година, до 2020, „Кроношпан” је отворио свој погон у овој шумадијској варошици (9.000 становника) и одмах запослио 200 радника (1.000 незапослених). У изградњу и откуп земље Аустријанци ће, када буду изградили све што су наумили, уложити чак 320 милиона долара. Када смо их упитали, није ли то мало много пара, рекоше да је то инвестиција која иде укорак са Фијатом.

У којој мери су ове инвестиције утицале на привредни опоравак, повећање стандарда, смањење броја незапослених и санирање социјалних тензија у овим местима? Колико је остало у општинским касама од свих милиона евра и долара који су министрима, њиховим заменицима, помоћницима, секретарима и свим другим представницима политичких партија послужили за сликање и говоре о националној стратегији и државном интересу!?

– Наш буџет је мали и износи свега 160 милиона динара, а „Кроношпан” га, веровали или не, пуни с једва стотинак хиљада динара на месечном нивоу. Значи, ни хиљаду евра! То је од пореза на зараде, али није „Кроношпан” крив. Свега 50 одсто радника које је запослила ова фирма долази с територији Лапова, друга половина је из Крагујевца и околних места, а порез на зараде се не плаћа тамо где је лоцирана фирма, него тамо одакле су радници. Држава то мора да промени и ако је „Кроношпан” извозник који смањује наш спољнотровински дефицит, зашто нам држава не да бар неки проценат од прихода које убира на тај начин – предлаже Златковић, напомињући да је Влада Србије субвенционисала Аустријанце с три до три по хиљаде евра по сваком отвореном радном месту (укупно око 650.000 евра).

Ипак, Лапово је данас, великим делом захваљујући „Кроношпану”, место с највећим бројем аутомобила по становнику у Србији, каже Златковић, наводећи да је аустријска фирма, пре градње, откупила земљу локалних власника и за сваки ар њиве издвојила 300 евра. Општинска управа и „Кроношпан”, такође, имају договор да се обнове школе и отворе нова одељења дрвнопрерађивачке струке, а захваљујући овој компанија, која планира да запосли још најмање 450 радника, Лапово би већ следеће године могло да буде једино место у Србији без незапослених који активно траже посао.

Каква је ситуација у Рачи после доласка „Јуре”. И даље тешка – каже помоћник председника општине за информисање Бранислав Милутиновић, наводећи да се буџет (око 300 милиона динара) с муком пуни.

– Свих 1.100 радника које је „Јура” ангажовала потписали су уговоре о пробном раду на шест месеци. Тек када буду примљени за стално, из „Јуре” ће се у општински буџет, на име пореза на зараде, сливати 600.000 динара месечно. Приходи по том основу нису бог зна шта, али би могли да буду већи – вели Милутиновић, наводећи да проблем Лапова мучи и његову општину, пошто око 500 радника које је примила „Јура” нису из Раче, већ из суседних места.

Осим што нису платили превођење земљишта (4,5 хектара) на своје име, Корејци, наглашава наш саговорник, нису тражили друге повластице кад је реч о измиривању локалних дажбина.

– Нису то тражили и рекли су нам да желе да буду у истој позицији као и сваки локални бизнисмен, угоститељ или трговац. „Јура” је заиста професионална компанија, све што су обећали урадили су у задатим роковима, а да озбиљно размишљају о инвестицији у нашој општини говори и одлука да за своје менаџере у Рачи направе зграду у којој ће становати. Плате нису велике, око 22.000 динара с топлим оброком, али мештани Раче су задовољни и тиме, будући да пре доласка „Јуре” нису имали готово никакву перспективу. Први месец, како то обично бива, провели су враћајући дугове, а сада већ имају и за кафану, можда нови фрижидер или неки комад намештаја – каже Милутиновић.

Професионалност ове компанија препознала је и држава, која је „Јури” за свако отворено радно место обезбедила 4.500 евра. Уколико Корејци испуне план и запосле 2.000 радника, Влада Србије ће их „частити” са чак девет милиона евра.

По истом основу, „Грах аутомотиве” је добио 1,6 милиона евра (400 радника по 4.000 евра). Будући да словеначка компанија извози целокупну производњу, председник општине Баточина Радиша Милошевић сматра да је „уложени новац за државу вредан труда”, али наглашава да је сама општина „могла и боље да прође”.

– „Граху” смо, на 99 година, бесплатно уступили 3,3 хектара земљишта у индустријској зони, чија је вредност процењена на око 14 милиона евра. Уз то, ослободили смо их плаћања локалних дажбина по основу коришћења и уређења грађевинског земљишта, а дозволе за изградњу смо наплатили половично. Тако смо, уместо десет милиона динара, приходовали свега око пет милиона – објашњава први човек Баточине.

Према његовим речима, директна корист по општински буџет (225 милиона динара) од доласка страног инвеститора није велика, али ће се инвестиција, како каже, исплатити на дуже стазе.

– Шта значи долазак једног инвеститора у општину која, упркос свим напорима, и даље слови за неразвијену!? Из државне касе нам се полако враћа део од пореза на зараде, а Влада Србије све више гледа у нас као на потенцијално доброг домаћина за страна улагања. Само за гасовод ћемо из НИП-а добити 30 милиона динара, а све са циљем да се што боље инфраструктурни спремимо за нова улагања. Из републичких фондова ускоро очекујемо и додатна средства за уређење улица и градског трга, који је исти као и пре 40 година, када је формиран – каже председник Милошевић.

Бране Карталовић

-----------------------------------------------------------

„Горење“ далеко од Зајечара

Зајечар – Словеначка компанија „Горење“ званично је на свом сајту демантовала да постоји било каква одлука или писмо о намерама о изградњи њене фабрике у Зајечару. Словенци су категорични да нема ни говора о томе да ће они у Зајечару уложити 20 милиона евра и обезбедити посао за 1.300 радника, што су многи медији објавили, позивајући се на извор у нашем Министарству економије и регионалног развоја.

Словеначка компанија не спори да су представници српског министарства разговарали с представницима „Горења“ „о могућностима улагања у у индустријску производњу у Зајечару“. Али, поручују да никакав договор није потписан, као што је објављено, и да ништа није тачно док „Горење“ о томе не обавести јавност.

С. Т.