За стотинак житеља општине Власотинце радна књижица, коју ће добити захваљујући државним подстицајима инвеститорима – нема цену. За државну касу има. Свако од њих коштао је буџет Србије од две до десет хиљада евра по новоотвореном радном месту. Преко Програма доделе бесповратних средстава за подстицај инвестиција, који администрира СИЕПА, компанија „Elrad WS” недавно је добила 350.000 евра, за отварање 50 нових радних места. Укупна инвестиција износи 1,023 милиона евра, што значи да је држава инвеститору надокнадила трећину трошкова.

У овој општини, једној од најнеразвијенијих у Србији, недавно је и привредно друштво „GrupoFiorentino” од државе добило 300.000 евра за би запослило 60 нових радника. Укупна вредност улагања је 740.000 евра, што значи да је из републичког буџета „покривено” 40 одсто инвестиције.

И локалне власти у Власотинцу биле су широке руке према инвеститорима. Срђан Шушулић, председник општине, истиче да су обе компаније код њих дошле пре неколико година.

– Привукли су их услови које смо им понудили. Земљиште су добили по изузетно повољној цени, ослобођени су плаћања свих локалних комуналних намета, а дозволе и сву потребну документацију добијају у кратком року. Трудили смо се да им максимално олакшамо пословање јер нам се то исплати. Запослили су људе, инвестирали, повукли су ногу, па су тако и њихови пословни партнери најавили долазак у Власотинце – каже наш саговорник.

У Министарству економије, које овај програм води, истичу како се држави исплати сваки динар који издвоји за инвеститоре, јер се новац, кроз порезе, касније врати у касу. Успешност пројекта

илуструју бројкама. Од почетка примене програма заживело је 114 инвестиција, како домаћих тако и страних компанија. Уложено је је 635 милиона евра и отворено 17.194 нова радна места. Ти пројекти пореске обвезнике су коштали око 47 милиона евра. Ови подстицаји највише су се свидели инвеститорима из Италије, Немачке и Словеније. Улагало се у индустрију хране и пића, текстилну и грађевинску индустрију...

– У последње време многе компаније из сектора аутомобилске индустрије препознале су Србију као перспективну локацију за своје производне капацитете, што је резултат улагања „Фијата”, који је за собом повукао мноштво других компанија које желе да буду добављачи – објашњавају у ресорном Министарству економије.

Домаћи привредници, међутим, често негодују истичући како држава само подстиче стране инвеститоре, а овдашњим улагачима нико не брине. Али подаци СИЕПА (Агенције за промоцију страних улагања) показују да вапаји неоправдани.

– То што се стиче утисак да искључиво стране компаније добијају средства резултат је медијске интерпретације: новинарима је интересантније да пренесу вест када инвеститор премешта погон из неке друге земље у Србију због повољнијих услова, него домаћи привредник отвори нови погон – претпостављају у овој агенцији.

Скоро две трећине компанија, којима су додељена средства, из наше земље су, што чини апсолутну већину над страним улагачима.

А кад се подвуче црта, средства су добиле 72 компаније из Србије од укупно 114. У последње четири године инвестирале су око 267 милиона евра, тиме отворили 6.782 нова радна места, а подстицаји за њих износили су 15 милиона евра.

Географски гледано, инвестиционе заставице забодене су широм земље. Највише је уложено у Инђији (чак седам инвеститора), затим следе Смедерево, Власотинце и Зрењанин. У последње време приметан је пораст инвестиција у близини Крагујевца, и то у Рачи, Баточини и Лапову.

У Министарству економије наглашавају како пасош инвеститора није важан. Исте подстицаје добијају и домаћи и страни улагачи. Међутим, било је и независних инвеститора који су новац узели, а раднике нису запослили. Тако је кипарски „Замбер” добио три од одобрених шест милиона евра да у Врању отвори 3.000 радних места. Врањанци тај дан нису дочекали.

–Кад је посао у питању, држава је наплатила банкарску гаранцију и средства су враћена, кажу у Министарству економије.Подстицаји се дефинишу уговором који можемо да раскинемо у сваком тренутку, ако утврдимо да корисник не испуњава услове везане за договорену динамику улагања.

Сваки инвеститор је дужан да приложи плативу гаранцију коју издаје пословна банка која послује на територији наше земље.Осим „Замбера”, имали смо само још једно лоше искуство, а реч је о кипарској компанији „KSK Clothing” која је планирала да у Лесковцу изгради фабрику текстила – објашњавају надлежни.

Да овај рецепт није измислила Србија, показује искуство свих земаља у региону који имају сличне подстицаје за инвеститоре како би заинтересовали стране компаније да улажу баш код њих. У Министарству економије не крију да је Млађан Динкић овај модел за привлачење инвестиција преузео из Словеније.

– Једина предност земаља из региона је могућност делимичног коришћења фондова Европске уније. Наш модел подразумева бесповратна средства по новоотвореном радном месту, што је изузетно битно у земљи где је незапосленост око 20 одсто – кажу надлежни.

Подсецања ради, преко уредбе, инвестициони пројекти могу бити подржани у свим делатностима, осим трговине, угоститељства и пољопривреде. Укупна средства која могу бити додељена одређују се према новим радним местима отвореним у периоду од три године од дана потписивања уговора о додели средстава и то у зависности од облика и места инвестирања и испуњености критеријума.

За инвестиције у производни сектор и сектор услуга које су или могу бити предмет међународне трговине, додељују се бесповратна средства у износу од две до 10.000 евра по новом радном месту. Изузетак чине инвестиције од посебног значаја, као што су оне које прелазе 200 милиона евра и којима се обезбеђује отварање најмање 1.000 нових радних места, али и они улагачи који инвестирају износ од 50 милиона евра и којима се обезбеђује отварање најмање 300 нових радних места.

Маријана Авакумовић – Аница Николић

----------------------------------------------------------

Државну подршку очекују 54 стране компаније

На основу Уредбе о условима и начину привлачења директних инвестиција, Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) расписала је 11. по реду јавни позив за доделу бесповратних финансијских средстава за инвестиције који је трајао до 27. августа.

Према информацији из СИЕПЕ, предлог своје инвестиције у Србији којим конкуришу за бесповрантну финасијску подршку државе, која се креће од 2.000 до 10.000 евра, доставиле су 54 компаније, што је до сада рекордни број. Међу њима је највише из Србије, а од страних по броју предњаче фирме из Италије, Немачке и Аустрије, а једна је из Русије.

Инвеститори су изразили интересовање спремност да инвестирају у 31 општину, а највише у град Ниш, који има статус подручја од шпосебног интереса,

Коначну одлуку о томе које су фирме добиле подршку државе надлежна комисија треба да донесе до 15. септембра.

Ал. М.

-------------------------------------------------------------

Помоћ је корисна, али недовољна

Васо Лекић, председник Управног одбора Компаније „Фудленд”, користио је државне подстицаје за инвеститоре. Они су му, како каже, помогли, али то је мало и недовољно.

– Тиме се бави само Министарство економије. Системске подршке државе нема. Нама треба стратегија за подстицање инвестиција, а не исцепана политика. Помоћ је корисна, али недовољна. Уосталом, зашто би највећа средства добили страни инвеститори – пита се Лекић.

На констатацију да подаци показују да је чак две трећине тих средстава отишло на рачуне домаћих привредника, наш саговорник одговара:

– Ако је тако ко што кажете, онда се ми од тога нисмо огрејали. Пре неколико година, приликом изградње фабрике у Брусу, одобрено нам је 200.000 евра, јер смо запослили 100 људи у неразвијеном подручју. Међутим, тај новац се добија по фазама – казао је Лекић и додао да би му значило, ако су нова радна места приоритет, кад би држава покрила половину улагања.

То би се, каже, у државну касу вратило кроз порезе. Предлаже и да држава прерачуна колико би користи од такве политике имала.

– Ако већ нема пара онда би било добро да држава буде гарант, како би зајмови могли да се узму без хипотеке. Сада постоје и инвестициони кредити, али су они краткорочни. Потребно је да се и зајмови одобравају на дужи рок, са повољнијом каматом и дужим грејс периодом – каже Лекић.

Милан Кнежевић, власник конфенције „Модус” ове подстицаје није користио.

– Није време за запошљавање људи. Криза је. Мислим да није добра идеја то што инверститорима плаћамо да дођу. Ако држава већ то ради онда би требало да узме удео у власништву, чиме би стекла право и на део профита – сматра Кнежевић.

Он мисли да без обзира на то што су приоритет државе нова радна места, држава нема снаге да тај процес покрене. У прилог томе, каже, говоре и подаци да је за некоико година запослено око 17.000 људи. Према његовој оцени не чини му се разумним да порески обвезници финасирају отварање нових радних места, нарочито у ситуацији када се држава задужује да би покрила минус у каси.

А. Н.

-----------------------------------------------------------

Карлов угао

. Западни капитализам би пропао да га не финансира наш Фонд за развој.

. Што се домаћих инвеститора тиче, уђеш, изађеш и више те нико не види.

. Зима нашег незадовољства почиње кад домаћи бизнисмени узму паре од владе и оду на – летовање.

. Инвеститори за сваког запосленог узму паре а онда га оставе без посла.

. Како привући стране инвеститоре? Словенце Гучом, Енглезе Егзитом, Русе ракијом, Холанђане сплавовима, Кинезе домаћим Кинезима, Арапе избором за мис...Немци ионако увек долазе сами.

Драгутин Минић