„Sanjam kako nemam noge.” Ovo je u poverenju pre nekoliko meseci priznao ugledni prestonički biznismen novinaru „Politike” objašnjavajući koliko je prezadužen. Pošto je isključio diktafon otvorio je dušu i rekao da je preinvestirao. Da ga je kriza zatekla, da je munjevit rast poslovne imperije u prethodnih nekoliko godina mogao da prati jedino uz podršku bankara, koji ga sada „hvataju za gušu” tražeći da vrati što je pozajmio.

Ovakve muke, iako to ne žele da priznaju ni nezvanično, imaju mnogi ovdašnji privrednici. Nema tog aktera na srpskom tržištu koji se u poslednjih godinu dana nije uhvatio u dužničko kolo i zaigrao „ruski rulet” s poveriocima. Prema podacima Narodne banke Srbije, naša preduzeća inostranstvu duguju 10,9 milijardi evra. Iako je tačne podatke o dugu države prema privredi teško dobiti jer ih zvanična statistika ne evidentira, prema ranijim procenama Unije poslodavaca ova brojka je dostigla 96 milijardi dinara, a u određenim periodima je „probijala” 130, pa čak i 150 milijardi. Tako je i država praktično privrednicima, kojima ne vraća dugove, podmetnula invalidska kolica. Između ostalog i zbog toga se, prema nekim podacima, plate u Srbiji, u proseku isplaćuju s 37 dana zakašnjenja.

Toplica Spasojević, direktor ITM-a, svoju firmu opisuje kao blago zaduženu i dodaje da ga ne brine to da li će moći da vrati sve što je pozajmio.

– Nisu problem zajmovi, već rezervisanost banaka. Zaposleni u finansijskim kućama su takođe uplašeni – da li će moći da naplate sredstva koja su pozajmili – smatra naš sagovornik.

On ipak priznaje da mu je najteže bilo oko Nove godine kada nije mogao da predvidi koliko će privreda da padne. U biznisu je, kaže, najgore kad ne možete da naslutite šta vas čeka sutra.

– Pogotovo je bilo kritično to što je dinar padao, a niko nije znao dokle. Robu dajemo na odloženo plaćanje na tri meseca pa u tom trenutku nije bilo sile da znamo šta će se dogoditi za 90 dana – ističe Spasojević koji kredite uzima u evrima, pa mu pad dinara dodatno poskupljuje zajmove.

Da je kojim slučajem država Srbija njegovo preduzeće, on bi, kaže, bio zabrinut zbog načina na koji se troše pozajmljena sredstva. Nivo javnog duga, koji je ovih dana dostigao oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što se u zemlji proizvede za godinu dana, nije opasan, smatra on. Teši ga to što je u nekim zemljama taj odnos mnogo veći. Ne brine ga ni to što nam, prema prognozi stručnjaka, preti visoko izdvajanje za krpljenje rupa u budžetu za koje ćemo plaćati više nego za neke vitalne funkcije, kao što su odbrana ili obrazovanje.

– Najveća opasnost je što kredite trošimo za tekuću potrošnju. To vam je isto kao kada bi ja svoje zajmove koristio za sređivanje kancelarija, a ne u nove mašine i opremu. Zato ja sada nemam problem sa prezaduženošću, jer sam ulagao u razvoj. Država je loš gazda jer zajmove troši za javnu potrošnju, a ne investira u nova radna mesta i proizvodnju robe za izvoz – kaže Spasojević.

Da je on, kojim slučajem, ključar državne kase prvo bi vratio novac privrednicima i tako povećao likvidnost, zatim uložio u energetiku i infrastrukturu i tek na kraju u subvencionisane kredite. Hitno bi predložio i osnivanje razvojne banke, a Fond za razvoj bi dokapitalizovao.

A. Nikolić

-----------------------------------------------------------

Ukratko

. Vlada mnogo duguje. Prvo, izvinjenje narodu.

. Da je 20. oktobar češće, napunili bismo državnu kasu.

. Skinuli smo rublje, očekujući dolare.

. Stiže nam i sa istoka i sa zapada. Vraćaćemo kad ojuži.

. Zadužili smo i unuke. Neka vide kako nam je bilo.

. Ako nam pošalju milijardu, lako ćemo vratiti onih 500 miliona.

. Zaduženi smo do guše. Dugujemo i pare i Ratka Mladića.

Dragutin Minić Karlo