„Сањам како немам ногe.” Ово је у поверењу пре неколико месеци признао угледни престонички бизнисмен новинару „Политике” објашњавајући колико је презадужен. Пошто је искључио диктафон отворио је душу и рекао да je преинвестирао. Да га је криза затекла, да је муњевит раст пословне империје у претходних неколико година могао да прати једино уз подршку банкара, који га сада „хватају за гушу” тражећи да врати што је позајмио.

Овакве муке, иако то не желе да признају ни незванично, имају многи овдашњи привредници. Нема тог актера на српском тржишту који се у последњих годину дана није ухватио у дужничко коло и заиграо „руски рулет” с повериоцима. Према подацима Народне банке Србије, наша предузећа иностранству дугују 10,9 милијарди евра. Иако је тачне податке о дугу државе према привреди тешко добити јер их званична статистика не евидентира, према ранијим проценама Уније послодаваца ова бројка је достигла 96 милијарди динара, а у одређеним периодима је „пробијала” 130, па чак и 150 милијарди. Тако је и држава практично привредницима, којима не враћа дугове, подметнула инвалидска колица. Између осталог и због тога се, према неким подацима, плате у Србији, у просеку исплаћују с 37 дана закашњења.

Топлица Спасојевић, директор ИТМ-а, своју фирму описује као благо задужену и додаје да га не брине то да ли ће моћи да врати све што је позајмио.

– Нису проблем зајмови, већ резервисаност банака. Запослени у финансијским кућама су такође уплашени – да ли ће моћи да наплате средства која су позајмили – сматра наш саговорник.

Он ипак признаје да му је најтеже било око Нове године када није могао да предвиди колико ће привреда да падне. У бизнису је, каже, најгоре кад не можете да наслутите шта вас чека сутра.

– Поготово је било критично то што је динар падао, а нико није знао докле. Робу дајемо на одложено плаћање на три месеца па у том тренутку није било силе да знамо шта ће се догодити за 90 дана – истиче Спасојевић који кредите узима у еврима, па му пад динара додатно поскупљује зајмове.

Да је којим случајем држава Србија његово предузеће, он би, каже, био забринут због начина на који се троше позајмљена средства. Ниво јавног дуга, који је ових дана достигао око 30 одсто бруто домаћег производа, односно свега што се у земљи произведе за годину дана, није опасан, сматра он. Теши га то што је у неким земљама тај однос много већи. Не брине га ни то што нам, према прогнози стручњака, прети високо издвајање за крпљење рупа у буџету за које ћемо плаћати више него за неке виталне функције, као што су одбрана или образовање.

– Највећа опасност је што кредите трошимо за текућу потрошњу. То вам је исто као када би ја своје зајмове користио за сређивање канцеларија, а не у нове машине и опрему. Зато ја сада немам проблем са презадуженошћу, јер сам улагао у развој. Држава је лош газда јер зајмове троши за јавну потрошњу, а не инвестира у нова радна места и производњу робе за извоз – каже Спасојевић.

Да је он, којим случајем, кључар државне касе прво би вратио новац привредницима и тако повећао ликвидност, затим уложио у енергетику и инфраструктуру и тек на крају у субвенционисане кредите. Хитно би предложио и оснивање развојне банке, а Фонд за развој би докапитализовао.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Укратко

. Влада много дугује. Прво, извињење народу.

. Да је 20. октобар чешће, напунили бисмо државну касу.

. Скинули смо рубље, очекујући доларе.

. Стиже нам и са истока и са запада. Враћаћемо кад ојужи.

. Задужили смо и унуке. Нека виде како нам је било.

. Ако нам пошаљу милијарду, лако ћемо вратити оних 500 милиона.

. Задужени смо до гуше. Дугујемо и паре и Ратка Младића.

Драгутин Минић Карло