Smatram da je nemoralno novo zaduživanje Srbije u inostranstvu da bismo sada lagodno trošili, a da otplatu tih kredita prenesemo na buduće generacije.Zato je krajnje vreme da se sačini dugoročna strategija upravljanja spoljnim dugom jer ćemo, u slučaju nastavljanja olakog zaduživanja i ekonomski neracionalnog trošenja dobijenih kredita, zapasti u tešku dugoročnu dužničku krizu, što bi imalo dalekosežne ekonomske i socijalne posledice, izjavio je prof. dr Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka, odgovarajući na naše pitanje – da li je Srbija već (pre)zadužena zemlja.

Sve je, kaže, počelo 2002, da bi već 2008.spoljni dug Srbije eskalirao. Istina, priznaje,takođe je znatno porasla ivrednost izvoza robe i usluga,kao i BDP – ali samo u tekućim cenama. Na kraju prošle godinespoljni dug bio je 30,708 milijardi dolara ili oko 21,8 milijardi evra. Odnos spoljnog duga prema BDP-u (ali u tekućim cenama) u prošloj godini iznosio je 62, a prema izvozu robe i usluga 205 procenata. Po tome je, gledano čisto statistički, po kriterijumima Svetske banke, Srbija srednje zadužena zemlja.

Međutim, odnos spoljnog duga i BDP-apotpuno je neupotrebljiv,ali je zato vrlo zloupotrebljiv, jer je veličina BDP-aekstremno „naduvana” kako zbog inflacije tako i usledekonomski apsurdnog smanjenja vrednosti dolara u odnosu na dinar. Ako bi se unela vrednost BDP-au stalnim cenama, aspoljni dug u fiksnoj vrednosti evra, dolara i drugih valuta u kojima je nominiran spoljni dug Srbije, odnos spoljnog duga prema BDP-ubio bi sigurno iznad 80 odsto. Srbija bi se time našla u grupi visoko zaduženih zemalja.

Umeđunarodnim finansijskim institucijama kao kritična granica visokezaduženostijedne zemlje uzima se, objašnjava naš sagovornik, odnos iznosa otplate spoljnog duga i vrednosti izvoza robe i usluga. Ako prelazi 25 odsto, ona se tretira kao visoko zadužena. Srbijaje prošle godine imala 34,5 procenata. Uz to, ako je iznos godišnjih otplata u odnosu na BDP viši od stope rasta BDP-au istoj godini, zemlja se tretira kao visoko zadužena. Srbija je prošle godine imala rast BDP-aod 5,4, a iznos otplate je dostigao 10,4 procentaBDP-a. Gotovo dvostrukoviše od rasta BDP-a. Uz sve to, neprijatno je saznanje da je na kraju prošle godine iznos dospelih,a neizmirenih obaveza po osnovu stranih dugova bio čak 2,55 milijardi dolara (od toga 45,4 odstotog iznosa odnosi se na docnje nastale pre početka 2001).

Problem spoljnog duga krajem prošle i početkom tekuće godine pojačan jejer su devizne rezerve smanjeneza 2,3 milijarde dolara. Pošto su devizne rezerve nastavile pad i početkom 2009, a izvoz od septembra prošle godine počeo naglo da jenjava,iznos anuiteta po osnovu svih spoljnih dugova u tekućojgodiniiznosi čak 5,8 milijardi evra (ili u dolarima preko osammilijardi), zvaničnici Srbije počeli su pregovore s MMF-omo kreditu od 2,9 milijardi evra, a kasnije i sa EU, evropskim banaka,Kinom i Rusijom o dodatnim zajmovimaod oko tri milijarde dolara. Do sada je pristiglo malo tih novih kredita, što je, uz otpis 550.000dolara duga Kosovu od strane Svetske banke i znatno otežanih uslovapreduzeća za dobijanje zajmovau inostranstvu imalo zarezultat usporavanje rasta i njegove ukupne sume. Dug jekrajem avgusta bio 21,725 miliona evra ili 31 milijardu dolara. U prethodna dva meseca ta suma je nešto povećana, ali ne bitno. Do kraja tekuće godine, iznos spoljnog duga mogaobi dostići i 35 milijardi dolara.

Problem postojećeg spoljnog duga i njegovog još većeg iznosa do kraja ove godine – jeste smanjenje BDP-aod oko četiri odsto,a posebno izvoza od čak dvadesetak procenata. Pošto suvrlo male šanse da se u idućoj godini ostvari njihov osetniji rast –iznos duga će nastaviti da raste. U tekućoj godini, problem otplate spoljnog duga nije dobio dramatične razmere, jer su mnogi strani poverioci tolerisali kašnjenje u servisiranju obaveza, pre svega preduzeća, po osnovu spoljnog duga. Problem je, međutim, u tomešto će se iznos dospelih a neizmirenih obaveza po osnovu servisiranja spoljnih dugova dodatno povećati – moguće i za preko 2,5 milijarde evra, pa će njegova ukupna suma biti veća za preko petmilijardi evra.

Mnogi, podseća Kovačević, namerno pod Srbijom i njenim dugom „podrazumevaju”jedinodržavne institucije i priznaju samo spoljni dug kojim se duži zemlja i eventualno spoljni dug javnih preduzeća za koji je garanciju dala država. Srbiju, međutim,čine i sva njena preduzeća i banke. Uostalom, sve devize za servisiranje svih spoljnih dugova moraju obezbediti preduzeća locirana u Srbiji i njeni stanovnici. Država, eventualno,može javni spoljni dug da otplaćuje preko novog zaduživanja, ali šta je sa obavezama privatnika i banaka. Zbog njih ćebiti sve više prinuđena, u cilju servisiranja njihovih dospelihdeviznih obaveza, da kupuje devize na tržištu, a dinare daobezbeđujepreko oporezivanja preduzeća i građana.

Uostalom,sama činjenica da su naši zvaničnici morali ići u Beč da mole strane banke da u 2009. reprogramiraju i refinansiraju spoljne dugove preduzeća lociranih u Srbiji – govori u prilog da je neozbiljno ignorisati njihov ogroman spoljni dug, upozorava Kovačević.

Slobodan Kostić

-----------------------------------------------------------

Šta znači biti prezadužena zemlja

Termin „prezdužena zemlja” retko se koristi u stručnoj i naučnoj literaturi, kaže Kovačević. Ipak, u jednom radu OECD-a, posvećenom SR Jugoslaviji, koji je objavljen krajem 2002,naveden je zaključak da smo „prezaduženi”.

U toj godini spoljni dug SRJ je iznosio 11,832 milijarde dolara, a njegov odnos prema bruto domaćem proizvodu bio je 76,4, a prema izvozu robe i usluga 365,3 procenata. U vezi s tom konstatacijom zaključeno je: a) da bi stalni dug SRJ u bliskoj budućnosti trebalo da se svede na manje od devet milijardi dolara; b) da će otplata spoljnog duga, gledano srednjoročno, predstavljati znatno opterećenje; c) primarni izvor zabrinutosti jeste – otplata spoljnog duga.

Pošto je Srbija u toj godini bila relativno zaduženija od Crne Gore, ove konstatacije odnosile su se, pre svega, na Srbiju. U toj godini spoljni dug Srbije, izražen u dolarima,bio je 11,230 milijardi, a u evrima 10,768 milijardi. U toj godini bruto domaći proizvod (u cenama iz 2002) iznosio je oko 16, a izvoz robe i usluga oko 2,9 milijardi dolara. Dodajmo, podseća Kovačević, da je u toj godini MMF projektovao da će spoljni dug SRJ u 2009. godini iznositi samo 9,036 milijardi dolara, a iznos otplata samo 1,308 milijardi dolara. Tegodine iznos spoljnog duga Srbije prema izvozu robe i usluga iznosio je 379, a otplate duga 1,4 odsto BDP ili 7,1procenata izvoza robe i usluga.