Сматрам да је неморално ново задуживање Србије у иностранству да бисмо сада лагодно трошили, а да отплату тих кредита пренесемо на будуће генерације.Зато је крајње време да се сачини дугорочна стратегија управљања спољним дугом јер ћемо, у случају настављања олаког задуживања и економски нерационалног трошења добијених кредита, запасти у тешку дугорочну дужничку кризу, што би имало далекосежне економске и социјалне последице, изјавио је проф. др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука, одговарајући на наше питање – да ли је Србија већ (пре)задужена земља.

Све је, каже, почело 2002, да би већ 2008.спољни дуг Србије ескалирао. Истина, признаје,такође је знатно порасла ивредност извоза робе и услуга,као и БДП – али само у текућим ценама. На крају прошле годинеспољни дуг био је 30,708 милијарди долара или око 21,8 милијарди евра. Однос спољног дуга према БДП-у (али у текућим ценама) у прошлој години износио је 62, а према извозу робе и услуга 205 процената. По томе је, гледано чисто статистички, по критеријумима Светске банке, Србија средње задужена земља.

Међутим, однос спољног дуга и БДП-апотпуно је неупотребљив,али је зато врло злоупотребљив, јер је величина БДП-аекстремно „надувана” како због инфлације тако и уследекономски апсурдног смањења вредности долара у односу на динар. Ако би се унела вредност БДП-ау сталним ценама, аспољни дуг у фиксној вредности евра, долара и других валута у којима је номиниран спољни дуг Србије, однос спољног дуга према БДП-убио би сигурно изнад 80 одсто. Србија би се тиме нашла у групи високо задужених земаља.

Умеђународним финансијским институцијама као критична граница високезадуженостиједне земље узима се, објашњава наш саговорник, однос износа отплате спољног дуга и вредности извоза робе и услуга. Ако прелази 25 одсто, она се третира као високо задужена. Србијаје прошле године имала 34,5 процената. Уз то, ако је износ годишњих отплата у односу на БДП виши од стопе раста БДП-ау истој години, земља се третира као високо задужена. Србија је прошле године имала раст БДП-аод 5,4, а износ отплате је достигао 10,4 процентаБДП-а. Готово двоструковише од раста БДП-а. Уз све то, непријатно је сазнање да је на крају прошле године износ доспелих,а неизмирених обавеза по основу страних дугова био чак 2,55 милијарди долара (од тога 45,4 одстотог износа односи се на доцње настале пре почетка 2001).

Проблем спољног дуга крајем прошле и почетком текуће године појачан јејер су девизне резерве смањенеза 2,3 милијарде долара. Пошто су девизне резерве наставиле пад и почетком 2009, а извоз од септембра прошле године почео нагло да јењава,износ ануитета по основу свих спољних дугова у текућојгодиниизноси чак 5,8 милијарди евра (или у доларима преко осаммилијарди), званичници Србије почели су преговоре с ММФ-омо кредиту од 2,9 милијарди евра, а касније и са ЕУ, европским банака,Кином и Русијом о додатним зајмовимаод око три милијарде долара. До сада је пристигло мало тих нових кредита, што је, уз отпис 550.000долара дуга Косову од стране Светске банке и знатно отежаних условапредузећа за добијање зајмовау иностранству имало зарезултат успоравање раста и његове укупне суме. Дуг јекрајем августа био 21,725 милиона евра или 31 милијарду долара. У претходна два месеца та сума је нешто повећана, али не битно. До краја текуће године, износ спољног дуга могаоби достићи и 35 милијарди долара.

Проблем постојећег спољног дуга и његовог још већег износа до краја ове године – јесте смањење БДП-аод око четири одсто,а посебно извоза од чак двадесетак процената. Пошто суврло мале шансе да се у идућој години оствари њихов осетнији раст –износ дуга ће наставити да расте. У текућој години, проблем отплате спољног дуга није добио драматичне размере, јер су многи страни повериоци толерисали кашњење у сервисирању обавеза, пре свега предузећа, по основу спољног дуга. Проблем је, међутим, у томешто ће се износ доспелих а неизмирених обавеза по основу сервисирања спољних дугова додатно повећати – могуће и за преко 2,5 милијарде евра, па ће његова укупна сума бити већа за преко петмилијарди евра.

Многи, подсећа Ковачевић, намерно под Србијом и њеним дугом „подразумевају”јединодржавне институције и признају само спољни дуг којим се дужи земља и евентуално спољни дуг јавних предузећа за који је гаранцију дала држава. Србију, међутим,чине и сва њена предузећа и банке. Уосталом, све девизе за сервисирање свих спољних дугова морају обезбедити предузећа лоцирана у Србији и њени становници. Држава, евентуално,може јавни спољни дуг да отплаћује преко новог задуживања, али шта је са обавезама приватника и банака. Због њих ћебити све више принуђена, у циљу сервисирања њихових доспелихдевизних обавеза, да купује девизе на тржишту, а динаре даобезбеђујепреко опорезивања предузећа и грађана.

Уосталом,сама чињеница да су наши званичници морали ићи у Беч да моле стране банке да у 2009. репрограмирају и рефинансирају спољне дугове предузећа лоцираних у Србији – говори у прилог да је неозбиљно игнорисати њихов огроман спољни дуг, упозорава Ковачевић.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Шта значи бити презадужена земља

Термин „прездужена земља” ретко се користи у стручној и научној литератури, каже Ковачевић. Ипак, у једном раду ОЕЦД-а, посвећеном СР Југославији, који је објављен крајем 2002,наведен је закључак да смо „презадужени”.

У тој години спољни дуг СРЈ је износио 11,832 милијарде долара, а његов однос према бруто домаћем производу био је 76,4, а према извозу робе и услуга 365,3 процената. У вези с том констатацијом закључено је: а) да би стални дуг СРЈ у блиској будућности требало да се сведе на мање од девет милијарди долара; б) да ће отплата спољног дуга, гледано средњорочно, представљати знатно оптерећење; ц) примарни извор забринутости јесте – отплата спољног дуга.

Пошто је Србија у тој години била релативно задуженија од Црне Горе, ове констатације односиле су се, пре свега, на Србију. У тој години спољни дуг Србије, изражен у доларима,био је 11,230 милијарди, а у еврима 10,768 милијарди. У тој години бруто домаћи производ (у ценама из 2002) износио је око 16, а извоз робе и услуга око 2,9 милијарди долара. Додајмо, подсећа Ковачевић, да је у тој години ММФ пројектовао да ће спољни дуг СРЈ у 2009. години износити само 9,036 милијарди долара, а износ отплата само 1,308 милијарди долара. Тегодине износ спољног дуга Србије према извозу робе и услуга износио је 379, а отплате дуга 1,4 одсто БДП или 7,1процената извоза робе и услуга.