„Povoljni zajmovi” koje u poslednjih nekoliko meseci naša država uzela od međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka mogli bi da nam se obiju o glavu ukoliko i narednih nekoliko godina minus budemo krpili kreditima. Računica Pavla Petrovića, profesora Ekonomskog fakulteta, pokazuje da ukoliko se isti nivo fiskalnog deficita zadrži ubuduće, za nekoliko godina može da nam se dogodi da za vraćanje kamata izdvajamo isto novca kao za obrazovanje ili odbranu, na primer.

– Ukoliko javni dug dostigne 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što se u zemlji proizvede za godinu dana, onda ćemo na servisiranje dugova izdvajati nekoliko procenata BDP-a – upozorava Petrović.

Trenutno, nivo državnog duga zahvata trećinu bruto domaćeg proizvoda, što, prema oceni stručnjaka, Srbiju ne svrstava u prezadužene zemlje. Ipak, pre samo godinu dana javni dug u odnosu na BDP bio je znatno niži i iznosio oko 27 odsto.

– Profesor Petrović je u pravu – kaže njegova koleginica Danica Popović. – Nije problem kako ćemo danas, već šta ćemo sutra. Po visini javnog duga trenutno smo tek na polovini zabrinjavajućeg nivoa. Normalno je da kad si siromašan moraš da se zadužuješ kako bi mogao da se razvijaš i novac vratiš kad budeš bogatiji. I tu ništa nije sporno. Problem je samo na koji način se pare od zajmova troše. Dakle, kao što MMF upozorava, nije problem fiskalni deficit, već njegova struktura. Odnosno, da li minus u kasi imaš zato što si više novca uložio u investicije ili u kratkoročnu potrošnju – objašnjava naša sagovornica.

Njen utisak je da država, ipak, „neproduktivno” troši sredstva koja pozajmljuje i da je veoma loše što novac u poslednje vreme odlazi na kratkoročnu potrošnju i populističke mere.

– A kada je o dugu privatnog sektora reč, to ne treba da nas brine, bez obzira na to što je on više nego duplo veći od državnog. Jer, firme i banke se zadužuju da bi povećale profit. Opet, nas kao poreske obveznike to uopšte ne dotiče. Jer, mi ni dinar nećemo dati za servisiranje njihovih zajmova, dok državni dug svi zajedno vraćamo. Kao što s nama direktori firmi nisu delili svoje profite, tako im mi nećemo ni dugove vraćati. I profit i rizik pripada njima – napominje profesorka Popović.

S druge strane, Vladimir Gligorov, s Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose, ocenjuje da zaduženost jeste visoka. S obzirom na to da se predviđa da će minus na tekućem računu bilansa plaćanja biti veliki i ove i sledećih godina, spoljni dug će nastaviti da raste.

– Računica je takva da spoljni dug poraste u toku godine otprilike za deficit na tekućem računu. Osim, ako se troše devizne rezerve, ako se minus finansira prodajom imovine strancima, onda rastu spoljne obaveze onoliko koliki je deficit na tekućem računu. Kada BDP ne raste ili raste sporo, onda će se spoljni dug povećavati – objašnjava naš sagovornik.

Delimično i zbog te neodrživosti, kreditori će tražiti više kamate, što znači da će rasti teret duga, privatnog kao i javnog. To će delovati negativno po stopu rasta, a to će opet dodatno uticati na percepciju o neodrživosti duga, kaže Gligorov.

A. Nikolić

-----------------------------------------------------------

Cvetković: Nismo prezaduženi

Premijer Mirko Cvetković smatra da Srbija nije prezadužena zemlja, nego da čak spada u manje zadužene u poređenju s nekim evropskim zemljama. Premijer je naveo da se javni dug ne povećava zbog najavljenih kredita i dodao da se krediti dižu da bi se otplatile obaveze od pre nekoliko godina koje su ove godine stigle na naplatu.

-----------------------------------------------------------

Fič: Za brigu odstupanje od plana sa MMF-om

Stručnjaci iz „Fiča”, međunarodne agencije za kreditni rejting, pre nekoliko dana ocenili su da Srbija napreduje s vraćanjem duga inostranstvu, delom zahvaljujući odluci stranih banaka koje su vlasnici tri četvrtine bankarskog sistema u Srbiji da ne smanje izloženost i pomognu svojim filijalama. S druge strane brine ih relativna slabost domaće finansijske baze, u poređenju sa zemljama sa sličnim rejtingom, i eventualno odstupanje od fiskalnih projekcija dogovorenih s MMF-om koje bi dovelo u pitanje finansiranja iz međunarodnih finansijskih izvora. Kao pozitivno, Fič navodi da je teret otplate duga države inostranstvu, za razliku od duga privatnog sektora, umeren i da je nivo vladinog duga u skladu s dugovima zemalja s rejtingom sličnim srpskom.