„Повољни зајмови” које у последњих неколико месеци наша држава узела од међународних финансијских институција и комерцијалних банака могли би да нам се обију о главу уколико и наредних неколико година минус будемо крпили кредитима. Рачуница Павла Петровића, професора Економског факултета, показује да уколико се исти ниво фискалног дефицита задржи убудуће, за неколико година може да нам се догоди да за враћање камата издвајамо исто новца као за образовање или одбрану, на пример.

– Уколико јавни дуг достигне 50 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што се у земљи произведе за годину дана, онда ћемо на сервисирање дугова издвајати неколико процената БДП-а – упозорава Петровић.

Тренутно, ниво државног дуга захвата трећину бруто домаћег производа, што, према оцени стручњака, Србију не сврстава у презадужене земље. Ипак, пре само годину дана јавни дуг у односу на БДП био је знатно нижи и износио око 27 одсто.

– Професор Петровић је у праву – каже његова колегиница Даница Поповић. – Није проблем како ћемо данас, већ шта ћемо сутра. По висини јавног дуга тренутно смо тек на половини забрињавајућег нивоа. Нормално је да кад си сиромашан мораш да се задужујеш како би могао да се развијаш и новац вратиш кад будеш богатији. И ту ништа није спорно. Проблем је само на који начин се паре од зајмова троше. Дакле, као што ММФ упозорава, није проблем фискални дефицит, већ његова структура. Односно, да ли минус у каси имаш зато што си више новца уложио у инвестиције или у краткорочну потрошњу – објашњава наша саговорница.

Њен утисак је да држава, ипак, „непродуктивно” троши средства која позајмљује и да је веома лоше што новац у последње време одлази на краткорочну потрошњу и популистичке мере.

– А када је о дугу приватног сектора реч, то не треба да нас брине, без обзира на то што је он више него дупло већи од државног. Јер, фирме и банке се задужују да би повећале профит. Опет, нас као пореске обвезнике то уопште не дотиче. Јер, ми ни динар нећемо дати за сервисирање њихових зајмова, док државни дуг сви заједно враћамо. Као што с нама директори фирми нису делили своје профите, тако им ми нећемо ни дугове враћати. И профит и ризик припада њима – напомиње професорка Поповић.

С друге стране, Владимир Глигоров, с Бечког института за међународне економске односе, оцењује да задуженост јесте висока. С обзиром на то да се предвиђа да ће минус на текућем рачуну биланса плаћања бити велики и ове и следећих година, спољни дуг ће наставити да расте.

– Рачуница је таква да спољни дуг порасте у току године отприлике за дефицит на текућем рачуну. Осим, ако се троше девизне резерве, ако се минус финансира продајом имовине странцима, онда расту спољне обавезе онолико колики је дефицит на текућем рачуну. Када БДП не расте или расте споро, онда ће се спољни дуг повећавати – објашњава наш саговорник.

Делимично и због те неодрживости, кредитори ће тражити више камате, што значи да ће расти терет дуга, приватног као и јавног. То ће деловати негативно по стопу раста, а то ће опет додатно утицати на перцепцију о неодрживости дуга, каже Глигоров.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Цветковић: Нисмо презадужени

Премијер Мирко Цветковић сматра да Србија није презадужена земља, него да чак спада у мање задужене у поређењу с неким европским земљама. Премијер је навео да се јавни дуг не повећава због најављених кредита и додао да се кредити дижу да би се отплатиле обавезе од пре неколико година које су ове године стигле на наплату.

-----------------------------------------------------------

Фич: За бригу одступање од плана са ММФ-ом

Стручњаци из „Фича”, међународне агенције за кредитни рејтинг, пре неколико дана оценили су да Србија напредује с враћањем дуга иностранству, делом захваљујући одлуци страних банака које су власници три четвртине банкарског система у Србији да не смање изложеност и помогну својим филијалама. С друге стране брине их релативна слабост домаће финансијске базе, у поређењу са земљама са сличним рејтингом, и евентуално одступање од фискалних пројекција договорених с ММФ-ом које би довело у питање финансирања из међународних финансијских извора. Као позитивно, Фич наводи да је терет отплате дуга државе иностранству, за разлику од дуга приватног сектора, умерен и да је ниво владиног дуга у складу с дуговима земаља с рејтингом сличним српском.