Meni

Ekonomsko stanje u zemljama u okruženju

Prvaci u nezaposlenosti, dugovima i inflaciji

Zemlje zapadnog Balkana, kao i susedna Rumunija, Bugarska i Mađarska se suočavaju sa sličnim problemima kao i ekonomski posrnule države članice evrozone

Rastući javni dug, preveliki budžetski deficit, rekordna nezaposlenost, a ekonomija u recesiji... Neko bi pomislio da je ovo opis stanja Grčke ili Španije, čiji ekonomski sunovrat klima celu evrozonu. Međutim, ovo su simptomi ekonomske bolesti od koje boluju sve zemlje u okruženju, uključujući i Srbiju. Štaviše, moglo bi se reći da su zemlje Balkana, ako se posmatraju njeni ekonomski parametri poput stope nezaposlenosti, rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) i nivoa javnog duga u odnosu na BDP, odavno ušla u evrozonu i Evropsku uniju. Naravno, u njen južni i trenutno ekonomski posrnuli deo.

 

Premda svetski ekonomisti poput Pola Krugmana kažu da spoljni dug zemlje ne mora da bude prepreka za ekonomski rast zemlje, ono što najviše brine vlade zemalja regiona je upravo javni dug. Uprkos toj brizi drastične mere „stezanja kaiša” nisu nastupile ni u jednoj od ovih zemalja, dok podaci o kretanju javnog duga u prvim mesecima 2013. još gori nego oni u 2012. Tako je „lider” u dugovanju Srbija, koja po pojedinim podacima, ima spoljni dug od više od 55 odsto BDP-a, a slede Crna Gora (50), Hrvatska (48), Bosna i Hercegovina (40) i Makedonija (33). Ipak, kada se zanemare procenti u novcu je najveći dužnik Hrvatska sa dugom od oko 27 milijardi evra.

Da situacija nije tako slatka, svedoči i februarski izveštaj Evropske komisije u kojem se navodi da ekonomski oporavak zapadnog Balkana izgleda sve krhkiji a da se ekonomska situacija ne popravlja. Eksperti Komisije su utvrdili da je u Srbiji budžetski deficit tokom prošle godine bio veći nego u prethodnoj godini, dok je budžetski deficit smanjen u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH i Albaniji, a u Makedoniji je došlo do „opuštanja u budžetskoj politici” pa je prethodno planirani deficit od 2,5 odsto BDP Vladinom odlukom podignut na 3,5 odsto BDP.

Brisel primećuje da je industrijska proizvodnja najviše pala u BiH, a da je rast industrijske proizvodnje usporen u Makedoniji i Srbiji, gde su „oštra zima i suša posebno pogodili poljoprivrednu proizvodnju”.

 

Protest početkom marta u Drvaru: stopa nezaposlenosti u gradu je 80 procenata

Međutim, ono što možda najviše bi trebalo da zabrine zemlje regiona je to da nemaju velike šanse da privuku veliki broj investitora, budući da nisu šampioni po dobrim uslovima za investitore. Prema u novembru prošle godine objavljenoj Forbsovoj listi zemalja najboljih za poslovanje na zapadnom Balkanu su najbolje rangirane Slovenija (23. mesto) i Makedonija (37. mesto), a slede Crna Gora (45), Hrvatska (47), Bosna i Hercegovina (85) i Srbija (90). Prilikom rangiranja, magazin „Forbs” je uzeo kriterijume – vlasnička prava, inovacije, poreska politika, birokratija, zaštita investitora, poslovanja berze, tehnologije, korupcija, kao i slobode (lične, trgovinske i monetarne) – koje i strani investitori procenjuju pre odluke da ulažu u određenu zemlju.

Da uprkos jeftinoj radnoj snazi, zemlje regiona i dalje nisu konkurentne na svetskom tržištu prethodno je potvrdio i Izveštaj o globalnoj konkurentnosti, koji je objavio Svetski ekonomski forum, rangirajući 144 zemlje sveta. U tom izveštaju, objavljenom u septembru 2012, Bugarska je bila na 62. mestu a BiH na 88. mestu, čime su ove dve zemlje napredovale za po 12 mesta u odnosu na prethodni izveštaj. Srbija se zadržala na 95. mestu, Hrvatska je sa 76. mesta pala na 81, Albanija sa 78. na 89. mesto, dok su Rumunija i Makedonija pale a po jednu stepenicu i to na 78. odnosno 80. mesto. Crna Gora je zabeležila najveći pad, i to za 12 mesta, i sad je na 72. poziciji.

Pesimistični podaci o stanju ekonomija Zapadnog Balkana naterali su Evropsku komisiju da, kako je najavio evropski komesar za proširenje Štefan File, pripremi programe za otvaranje novih radnih mesta i socijalne reforme u zemljama kandidatima za članstvo u EU. Ovaj novim investicioni fond za zapadni Balkan bi, kako je najavljeno trebalo da obezbedi finansije za izgradnju i modernizaciju važnih sektora poput transporta, energetike, zaštite životne sredine, ali i socijalnih sektora.

Međutim, ovaj program za otvaranje radnih mesta i socijalne reforme počeće sa radom ove godine za Tursku i Crnu Goru, a za Srbiju i Makedoniju tek 2014. tako da pojedini ekonomski eksperti tumače ovu odluku EU kao zakasnelu, posebno kad se uzmu u obzir posledice ekonomske krize ali i krize evrozone, koje se već uveliko osećaju na Balkanu.

Zbog svega toga, ekonomisti pesimistički upozoravaju da zemlje na Balkanu ne bi trebalo da očekuju novi talas stranih investicija iz EU, jer će narednih godina Unija biti zaokupljena strukturnim promenama na unutrašnjem planu. Ukoliko žele da ostvare značajniji ekonomski rast, Srbiji i zemljama u okruženju preostaje samo da izvrše bolne reforme svojih ekonomskih i poslovnih sistema, kako bi značajnije privukli investitore i van EU. U suprotnom, očekuje ih nekoliko godina ekonomske stagnacije.

N. Radičević

objavljeno: 28.04.2013

Poslednji komentari

zdravo druže | 28/04/2013 22:58

Budući predsedniče,
Pošto "znaš" s kim imaš posla postaviću ti pitanje: šta će da se dogodi sa Rusijom ako previše digne glavu a "zapad" objavi da su na istraživanju energije vodonika došli do tačke kad im ruski gas i nafta uopšte nisu potrebni?
Jesi li kad ramzišljao baš o svim aspektima međuzavisnosti relevantnih čimbenika globalne politike i da li (možda) Rusi toga nisu svesni?

Ненад Весић | 29/04/2013 14:53

Хладна фузија и водоник као основни енергент су далеко сто година од реалне употребе, али и том решењу опет су најближи Руси, пошто доминирају не само у области енергетике, већ и највише технологије.

Slobodan Ratković | 05/05/2013 19:17

Intersantno je to što su sve balkanske države s većinskim pravoslavnim stanovništvom pohrlile u EU gdje su se sudarile sa ogromnim problemima.Podržavam u cjelini komentar gospodina pod pseudonimom @Budući predsjednik,kao i još nekih komentátora,ali méně nešto drugo brine.Zapravo,brine me to što se dešava u Srbiji i što njen strmoglav u ambis niko ne zaustavlja.Ono što pričaju srpski političari je u disproporciji sa stavrnim stanjem,narodno nezadovoljstvo raste,ali i broj gladnih usta.Srbijo probudi se konačno i traži spasa bez ovih i ovakvih populista koji te sve više primiču ivici provalije iz koje nemá spasa.S.R.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije