Meni

Gde danas stanuje Jugoslavija

Deca komunizma

– Poslednja generacija pionira nije zadovoljna onim što ima danas

Muzej Avnoja u Jajcu: u ovoj sali je 1943. održano Drugo zasedanje Avnoja, na kome su udareni temelji druge Jugoslavije

Specijalno za „Politiku”

Pariz – U popularnom pariskom klubu „Belviloaz” prikazuje se film „Sinema komunisto” beogradske rediteljke Mile Turajlić, portret „zemlje koja postoji još samo na filmu”.Uspeh ovog dokumentarnog filma iz 2010. godine, koji je obišao Evropu, svedoči o svojevrsnom fenomenu.

– Kada sam počela da radim na filmu, 2005. godine, za ovu temu nije bilo nikakvog interesovanja. Motivisao me je bunt što se sve oko nas nemilosrdno briše, čitave institucije koje su deo istorije naše zemlje– kaže mi rediteljka, koja je trenutno na turneji u Francuskoj.

– Već 2010. u novinama se pojavila Titova slika na naslovnoj strani, ona koja je visila u našim učionicama. Nešto se desilo u tom periodu od 2005. do 2010. godine. Moj film se pojavio u pravom trenutku.

Poput Mile Turajlić, i Marta Popivoda pripada poslednjim generacijama pionira. Njen film „Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo”publika 63. Berlinala je početkom godine dočekala s nesvakidašnjim zanimanjem. Martu sam pronašla u Hamburgu, gde radi na novoj predstavi. Svoj film, osmišljen na osnovu arhivskih snimaka radnih akcija, sletova, prvomajske parade i javnih protesta, naziva ličnim pogledom na istoriju socijalističke Jugoslavije.

– Jugoslavija je bila izrazito zanimljiv i za svoje vreme napredan koncept nadnacionalne države. Političko pozicioniranje i ideje socijalističke Jugoslavije smatram najnaprednijim i najuzbudljivijim za to vreme. Ona nam je ostavila ideje antifašizma, bratstva i jedinstva, nesvrstanih, radničkog samoupravljanja i socijalne pravde, ali i gorko iskustvo neuspeha nekih od ovih ideja – kaže rediteljka.

Ovaj odgovor, koji bi još pre samo neku godinu više priličio nekoj sumornoj proslavi Avnoja, nije neobičan za generaciju od trideset i nešto, koja je stasala u vreme bez ideologija. Od pada Berlinskog zida, antifašizam, socijalizam i petokraka su postojali još samo u sferi pop-kulture i u umetničkim radovima po ukusu pomodne zapadne publike.

U bivšim jugoslovenskim republikama koje su postale nacionalne države sve je učinjeno da se izbriše svaki trag nekadašnje zajedničke države.

Oni koji su rođeni u 80-im i 90-im se zato pitaju kakva je bila ta zemlja i da li smo je prebrzo zaboravili.

– Niko iz ekipe filma nije dugo živeo u socijalističkoj Jugoslaviji, tako da o njoj ne znamo mnogo iz ličnog iskustva, ali svakako smo odrasli u tom kontekstu i atmosferi. To je bilo dovoljno da znamo da je postojalo nešto sasvim drugačije, pokušaj i u velikoj meri ostvarenje društva ravnopravnosti. Možda se mnogi koji su duže iskusili socijalističku Jugoslaviju ne bi složili s nama, ali meni se čini da nam upravo ova distanca daje kritičku i makro perspektivu iz koje Jugoslaviju možemo da posmatramo naročito danas, kada živimo u tzv. neoliberalnom kapitalizmu – koji je kod nas pre divlji kapitalizam – koji briše javni sektor i samu ideju socijalne pravde – kaže Popivoda.

Njen vršnjak, slovenački pisac i reditelj Goran Vojnović, kaže da njegova generacija ima potrebu da se vrati unatrag i shvati šta se desilo.
– Ne želimo da pristanemo na ono što nam se nudi, na taj crno-beli pogled, na idealizovanje ili demonizovanje Jugoslavije – kaže autor romana „Jugoslavija, moja dežela”, koji se bavi ratnim 90-im i postavlja pitanje da li deca treba da plaćaju grehe svojih roditelja.

Njegov roman je u Sloveniji izazvao pažnju ne samo zbog književnih kvaliteta. Postavilo se pitanje kako knjiga s Jugoslavijom u naslovu može da bude nominovana za najveću književnu nagradu „Kresnik”.

– Desničari koji se boje ozbiljne rasprave o Jugoslaviji su je napali, ali joj je tiraž još više skočio. Knjiga je pokazala da je mnogo ljudi na ličnom planu zainteresovano za taj bivši prostor, što me je iznenadilo, budući da su kod nas rasprave o Jugoslaviji veoma plitke – kaže Vojnović.

Brisanje jugoslovenske prošlosti u Sloveniji je bilo naročito temeljno.
– Kada se Slovenija odvojila od Jugoslavije, htela je da odbaci sve. To je naša glupost, to što nismo pokušali da zadržimo nešto što je bilo dobro kada smo prelazili u novi sistem, kao što je očuvanje socijalnog balansa, socijalnu državu. U Sloveniji, u kojoj nije bilo rata, nešto se pokušalo, ali se ispostavilo da je sve bilomaska, kao što je i privatizacija bila maska za veliku pljačku. Vraćanje prošlosti i preispitivanje Jugoslavije proizlazi iz toga što nismo zadovoljni onim što imamo danas.

Svest o velikoj pljački i nezadovoljstvo društvima koja su stvorena posle raspada Jugoslavije doveli su do ponovnog prodora levih ideja u intelektualne krugove Beograda, Zagreba i Ljubljane.

Mladi istoričari i filozofi koji su se školovali na velikim svetskim univerzitetima vratili su se inspirisani idejama koje su dobile novi elan od početka ekonomske krize 2008. godine.

Na Jugoslaviju gledaju kao na laboratoriju ideja koja pomaže da se razumeju današnji društveni i politički tokovi u svetu.

– Konačno smo otkrili da smo imali najveći eksperiment u ekonomskoj demokratiji koji je ikad napravljen na svetu, a to je bilo jugoslovensko samoupravljanje – kaže Igor Štiks, koji vreme provodi između Beograda i Edinburga, gde radi kao istraživač na univerzitetu. Razlog za brisanje jugoslovenske prošlosti u bivšim republikama vidi u skretanju nadesno.
– To je otvorilo put kapitalističkom restrukturisanju ovog prostora čije su posledice katastrofalne i zaustavilo je nove progresivne pokrete. Ali, oni se pojavljuju i počinju kritički da propituju nasleđe Jugoslavije – kaže Štiks, koji je rođen u Sarajevu, živeo u Zagrebu, a školovao se u Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Filozof je i pisac romana „Elijahova stolica”, po kome je postavljena i istoimena predstava u JDP-u, jedan je od organizatora „Subversiv festivala” u Zagrebu, kroz koji su u poslednjih šest godina prošli vodeći svetski levičari, poput Slavoja Žižeka, Tarika Alija, Gajatri Spivak, Terija Igltona, Samina Amina, Majkla Lebovica i Olivera Stona.

–Jugoslavija ostaje predmet fascinacije – što je istorijski dalja, to nas više fascinira, posebno u poređenju s onim što imamo danas. Tako je i sa zapadnom levicom koja je smatrala da je Jugoslavija imala neka sjajna i vrlo progresivna rešenja – kaže Štiks.

Da li je danas nešto ostalo od Jugoslavije?
– Ostalo je veoma mnogo, samo nema svoju političku artikulaciju. Jugoslavija kao politički projekat je završena i ne postoji nijedna politička snaga koja bi pokušala da obnovi neku državu tog tipa, a mi smo ušli u period u kome nam je jasno da nacionalne države nemaju skoro nikakvu nezavisnost, niti vode sopstvenu ekonomsku politiku, niti imaju državni suverenitet. Ali u nekom širem, kulturnom i društvenom smislu, Jugoslavija je sveprisutna.
U tekstu koji je povodom ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju letos objavio britanski „Gardijan”, Štiks i Srećko Horvat su ukazali na sličnosti Evropske unije s Jugoslavijom koje nisu bez istorijske ironije.

– Neke stvari podsećaju na sadašnju situaciju u Evropskoj uniji, kada je reč o odnosu razvijenog severozapada i manje razvijenog jugoistoka, o redistribuciji fondova, odnosno solidarnosti, zajedničkom tržištu na kome dolazi do dizbalansa i problemu duga. Multinacionalne zemlje u zapadnoj Evropi, kao što su Velika Britanija, Španija i Belgija, suočavaju se s istim problemima. Ne želimo im naš scenario, ali uvek možemo da kažemo: „We’ve been there, done that”.
Ana Otašević

------------------------------------------------

Hej, Sloveni

Hej, Sloveni, jošte živi

Duh naših dedova,

Dok za narod srce bije

njihovih sinova.

Živi, živi duh slovenski,

Živeće vekov’ma!

Zalud preti ponor pakla,

Zalud vatra groma!

Nek’ se sada i nad nama

Burom sve raznese,

Stena puca, dub se lama,

Zemlja nek’ se trese!

Mi stojimo postojano

Kano klisurine,

Proklet bio izdajica

Svoje domovine! 

-----------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Tragovi bivše države pokažu se tek kad padne sneg i zavlada glad.

• Jugoslavija nije umrla prirodnom smrću. Stradala je u atentatu.

• Državu Južnih Slovena pomeo je severozapadni vetar.

• Pred kraj rata Tito je uzviknuo: Kraljevstvo za FNRJ! Konja je bilo napretek.

• Duša mrtve države još luta, jer je gore mesto zauzela Nebeska Srbija.

• Hrvati se, čini se, više stide Jugoslavije nego NDH.

• Stipe Mesić je glogov kolac nosio kao štafetu.

• Pobednička Srbija se žrtvovala na oltaru poraženih.

• Jugoslavija postoji još samo u srcima jugonostalgičara.

• Srbija je bila majka Jugoslavije, ali su, posle razvoda, neka deca pripala očuhu.

Dragutin Minić

objavljeno: 01.12.2013

Poslednji komentari

Zemljorad Obradovic | 01/12/2013 12:26

Puno istorijskih mesta u SFRJ su imala prefiks Titovo - Titov Veles, Titov Vrbas, Titovo Velenje, Titov Kumrovec, Titov Drvar itd. Nikako da shvatim zasto i Jajcu, kao o jednom od najznacajnihj mesta za stvaranje Titove Jugoslavije ta cast nikada nije pripala!

Јанко Крстић | 02/12/2013 16:04

Моје детињство престало је 1934. године када је "Политика" уоквирена црним флором објавила атентат на краља Александра и његове последње речи ""Чувајте ми Југославију". Тада сам имао 9 година. Данс имам 90, прочитао сам тему недеље: "Деца комунизма" и остаће ми у сећању до краја живота као истина чиста као суза. Чежња за нечим што вам је некада било драго остаје вечна.
Целу страну 11 "Политике" од 1.децембра 2013. године урами ћу за мојих 17 потомака, са аманетом да никада не забораве да је некада на овим просторима била држава свих јужних словена и да се звала Југославија.

zak bataj | 05/12/2013 14:11

Poštovana G-djo, iako ponekad imam primedbi na vaše ideološki obojeno vidjenje nekih fenomena vezanih za Francusku, moram da konstatujem i da izvlačite odredjene zaključke i da se ocigledno samo-preispitujute, sto se i vidi u konkretnom primeru jednog analitičkog teksta širih dimenzija kao što je ovaj, što i dolikuje novinarima Politike. Samo jedan dobronameran savet - često se kaže i piše da ne živimo više u vremenu ideologija, medjutim ti je pogrešno, svaki nas postupak, na individualnom ili kolektivnom planu je ideološke prirode, vi, budući da niste novinar Tanjuga i da ne prenosite samo "golu" informaciju, kad razmišljate i pišete polazite od odredjenih ideja i njih, cak i nesvesno, integrišete u vaše tekstove. Već je i sama ideja da se više ne živi u doba ideologije sama po sebi jedna ideoligija, mozda ne sa velikim I, ali ipak jedna. S postovanjem

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije