Када је Дејан Драмићанин, пре четири године,направио прве предузетничке кораке под окриљем Бизнис инкубатора техничких факултета у Београду имао је пет запослених инжењера. Данас његова фирма „Битгир”, која се бави иновацијама у области електронике, послује самостално, има четири пута више радника, увећан приход за 387 одсто и извозне аранжмане са компанијама из Немачке, Енглеске, Ирске, Сад, Канаде, Грчке и Француске. Због тога је сврстана међу десет најбрже растућих технолошких компанија у централној Европи.

Одлука да заигра на сигурно и искористи услуге бизнис инкубатора – бесплатан простор, правну, књиговодствену и маркетиншку подршку, помоћ при приступању тржишту, фондовима Европске уније као и заштите интелектуалне својине – испоставила се као пун погодак.

– Овакво пословање нам је у самом старту било јефтиније. Са техничког аспекта смо били релаксирани и могли смо да се посветимо реализацији својих идеја и проналазака. Када смо развили бизнис били смо спремни да наставимо самостално – каже Драмићанин.

На сличан начин послује свих 25 фирми насталих у Бизнис инкубатору техничких факултета, за четири године колико он постоји. Упркос економској кризи, према речима директорке Гордане Даниловић-Грковић, сва та предузећа расту. Ниједно није угашено, а само два послују са губитком.

Гордана Даниловић Грковић 

Очигледно, услуге које инкубатори пружају својим станарима као и то што фирмене плаћају пословни простор или плаћају испод тржишне вредности знатно увећавају шансе предузетника почетника да у свом послу и успеју. Истраживања су то и потврдила. У Европској унији, у првих пет година од оснивања половина фирми опстане, док је за исти тај период за предузећа настала у бизнис инкубаторима стопа опстанка већа од 75 одсто.

У Министарству економије потврђују да пословни инкубатори представљају ефективно и ефикасно средство за подршку развоју предузетништва, регионални развој и стварање нових радних места.

– Они јесу један од начина на који може да се побољша степен опстанка почетника у бизнису и одличан су начин за идентификацију предузећа са факултета.Циклус инкубације обично траје од три до пет година, што се поклапа са периодом који је најтежи за опстанак једног старт ап предузећа – наводе у Министарству .

Према њиховој процени, у Србији постоји 22 инкубатора, од чега је седам у фази припреме док 15 постоји у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Суботици, Крагујевцу, Прокупљу, Крушевцу, Нишу, Књажевцу, Бољевцу, Бору, Ужицу, Врању, Рачи, Медвеђи. Уњима послује укупно 178 предузећа која запошљавају 1.500 радника.

Али међу инкубаторима свакако постоје разлике. Неки од њих функционишу одлично, као на пример у Суботици, Крагујевцу, Прокупљу, Зрењанину док се, какокажу у Министарству економије,други боре и за свој и за опстанак фирми које се налазе у инкубацији.

– Као главни проблеми са којима се сусрећу инкубатори у свом пословањујесу финансирање оперативних трошкова, неадекватан менаџмент, недовољно развијене услуге за станаре. Од свих инкубатора, свега три су иновативни, што указује на незадовољавајуће низак ниво свести иновационих концепата и њихове улоге у економском расту – кажу у Министарству економије.

Гордана Даниловић-Грковић каже да су најбоље резултате постигли инкубатори у Београду и Војводини (захваљујући стратешком приступу и подршци покрајине). Док су у унутрашњости углавном препуштени сами себи, односно локалним самоуправама које немају довољно новца да их подрже.

– Да би бизнис инкубатор заиста помогао и убрзао развој малих предузећа, мора да их свакодневно прати и пружа им услуге у складу са њиховим потребама. За то је потребно подићи тимове у инкубаторима, што значи обезбедити од три до пет људи који ће моћи да развију свеобухватан модел подршке. За оперативно функционисање инкубатора потребно је обезбедити од 50.000 до 80.000 евра годишње али општине су врло често и саме у блокади и то не могу да финансирају – наглашава наша саговорница.

 Она каже да у Европи две трећине новца обезбеђују држава и локалне самоуправе.

– Код нас би укупни резултати могли бити већи кад би држава препознала своју улогу у томе – истиче наша саговорница.

Да је помоћ државе неопходна потврђује и пример општине Савски венац. Она је једина је у Србији потпуно сама финансирала бизнис инкубатор. У њему је за шест месеци основано осам фирми, које се углавном баве иновацијама. Иако, једна од најбогатијих у Србији, ова локална самоуправа нема новца да помогне отварање још шест фирми, премда простора у згради за то има.

Милош Ковачевић, члан општинског већа и координатор бизнис инкубатора Савског венца, каже да Београд има капацитет за развој још неколико иновативних инкубатора који генеришу отварање нових радних места у производњи.

– Почетници у бизнису су много храбрији него што се очекује у време економске кризе али им је потребна помоћ у приступу капиталу и тржишту. Свуда у свету државе субвенционишу развој бизнис инкубатора јер њихови ефекти премашују улагања. Истина, резултати се не виде одмах, већ после неколико година – истиче Ковачевић.

У Министарству економије, пак, кажу да је развој инкубатора у Србији дефинисан као један од приоритета за успешан раст и развој сектора малих и средњих предузећа.

– Инкубатори имају пре свега локални значај и карактер, тако да се ефекти појединачних пословних инкубатора осећају само на релативно малом простору. Међутим, позитиван ефекат је и поред тога очигледан и несумњив, а оснивањем већег броја оваквих институција могу се постићи значајни резултати и на националном нивоу. Средства за подршку инкубаторима јесу скромна, али уз подршку донатора та средства постају врло значајна – истичу они.

Из НИП-а је, подсећају, 2006. и 2007. године подржано 14 пројеката односно пословних инкубатора у вредности од три милиона евра. По први пут, ове године, Национална агенција за регионални развој, са седам милиона динара реализоваће програм којим се подстичу искључиво пословни инкубатори.

– Пословни инкубатори су прилика да се, добром организацијом на регионалном нивоу, организују центри за развој предузетништва и на тај начин убрза локални развој и утиче на смањење незапослености. Истовремено велики број истраживачких института и факултета, који у овом моменту постоје у Србији дају нам прилику да се развој предузетништва заснује на трансферу знања и технологија и да се реализују специфични облици инкубатора – кажу у Министарству економије.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Како је у свету

У свету данас има око 4000 пословних инкубатора, у Европи више од 900, а у земљама у транзицији 256. Посебно успешним у свету сматрају се пословни инкубатори у којима се подржавају мала предузећа настала на бази трансфера знања и технологија из истраживачког сектора.

Класични пословни инкубатори имају, пре свега, локални значај и карактер (бржи економски развој, стварање нових радних места, отварање нових предузећа и повећање конкурентности кроз развој предузетништва).

У развијеним земљама, акценат је на инкубаторима који подржавају иновативна предузећа, у високотехнолошким областима. Овакви инкубатори често су смештени уз универзитете или у оквиру научно-тенолошких паркова.

-----------------------------------------------------------

Војводина најуспешнија

Према подацима Уније послодаваца, у Војводини на просечно осам полазника инкубатора четири успеју да одрже започети бизнис дуже од три године. У Београду, на просечно 13 полазника, њих петоро успе да одржи започети бизнис дуже од три године. У остатку Србије инкубатори су били најуспешнији у градовима Шумадије и Мачве. Сваки од њих је успевао да у просеку од три до четири основане фирме потрају дуже од три године.Нешто лошији резултати, али и ређи покушају стварања инкубатора су били у неразвијеним деловима истока, југа и запада уже Србије, где је било и инкубатора који су имали успеха, али и оних потпуно неуспешних. Било је чак случајева да је новац употребљаван за инкубатор завршио у рукама одређених појединаца и да инкубатори нису ни покренути.