Оснивачки капитал

Тренутно је у Србији регистровано око 105.000 предузећа, а пре десет година било их је око 4.000. Овакво десетогодишње повећање броја предузећа није забележено у економској историји. Разлог тог енормног повећања броја предузећа јесте то што је Законом о привредним друштвима одређено да власник (оснивач) при оснивању предузећа мора уложити: 100 динара капитала (у претходном закону 500 евра) за оснивање друштва с ограниченом одговорношћу односно 3.000.000 динара капитала за оснивање акционарског друштва (у претходном закону 10.000 евра за затворено а 25.000 евра за отворено акционарско друштво).

Последица овако минорно утврђеног оснивачког капитала је да се масовно оснивају друштва с ограниченом одговорношћу, то друштво послује док повериоци толеришу ненаплаћена потраживања а запослени неисплаћене зараде. Када та толеранција престане, власник, не поштујући најзначајније животно правило: Не чини другом оно што не желиш да теби други учини, оснива ново друштво с ограниченом одговорношћу а постојеће препушта стечају. Стечај се завршава банкротством, јер је имовина мања од обавеза. Дакле, губитак су платили повериоци и запослени, који је неупоредиво виши од губитка власника у износу од 100 динара уложеног капитала. Отуда и десетине хиљада предузећа у стечају.

Висина капитала коју власници (оснивачи) треба да уложе у новоосновано предузеће може се утврдити једино оснивачким билансом, кога, нажалост, наше законодавство не познаје. Оснивачки биланс стања исказује потребну имовину за обављање делатности новооснованог предузећа и обавезе, које ће се сигурно од поверилаца стећи. Разлика између потребне имовине и сигурно стечених обавеза је основачки капитал. Оснивачки биланс успеха пројектује очекивани финансијски резултат у периоду од годину дана од дана оснивања предузећа. Дакле, оснивачи имају две информације – колико је капитала нужно уложити у новоосновано предузеће и какав се очекује финансијски резултат. Уколико потенцијални власници немају капитала исказаног у оснивачком билансу, они – или траже нове сувласнике, или сачињавају оснивачки биланс за мање предузеће од претходно обухваћеног оснивачким билансом, или одустају од оснивања предузећа.

Логика оснивачког биланса је идентична изградњи куће. Када било ко намерава да гради кућу, он прибавља пројекат и утврђује трошкове изградње куће. Потом будући власник упоређује уштеђевину с трошковима и, ако су трошкови виши од уштеђевине, он – или покушава да нађе зајам, или пројектује мању кућу чији су трошкови изградње једнаки уштеђевини, или одустаје од градње куће.

Билансирање текућег добитка и губитка

Према рачуноводственим прописима у последње три године негативне курсне разлике по дугорочним кредитима не терете расходе у билансу успеха већ се евидентирају у оквиру биланса стања на активним временским разграничењима, а нереализовани губици по основу дугорочних хартија од вредности намењених продаји, такође, не терете расходе у билансу успеха већ се евидентирају у оквиру капитала до момента продаје. И једно и друго су скривени губици, у њиховом износу прецењен је текући добитак односно потцењен је текући губитак у билансу успеха.

Билансирање нераспоређеног добитка и губитка у оквиру капитала

Нераспоређени добитак у оквиру капитала је пренети текући добитак из биланса успеха. При усклађивању књиговодствене с тржишном вредношћу основних средстава настаје ревалоризациона резерва која се евидентира у оквиру капитала. Ревалоризациона резерва преноси се на нераспоређени добитак: у току корисног века основног средства у висини разлике између амортизације обрачунате на тржишну и на књиговодствену вредност основног средства а на крају корисног века основног средства остатак ревалоризационе резерве преноси се у целини на нераспоређени добитак. Исправно би било да се ревалоризациона резерва преноси на резервни капитал ради одржавања реалне вредности капитала.

Губитак у оквиру капитала настаје по основу преноса губитка из биланса успеха. Међутим, овај губитак се повећава и за износ негативне разлике између остварене продајне и књиговодствене вредности акција и удела (негативна емисиона премија).

Запажено је да је друштво с ограниченом одговорношћу откупило сопствени удео по цени вишеструко вишој од књиговодствене вредности а потом га продало по књиговодственој вредности! Губитак од ове трансакције евидентиран је на терет губитка у оквиру капитала.

Исплата дивиденде власницима капитала и бонуса менаџерима Обавља се из нераспоређеног добитка до његове висине. Исправно би било да се из нераспоређеног губитка прво покрије губитак у оквиру капитала, а из остатка нераспоређеног добитка исплати дивиденда и бонус максимално у износу позитивне разлике обртног капитала и збира залиха и сталних средстава намењених продаји. Ово зато што изједначење обртног капитала са збиром залиха и сталних средстава намењених продаји обезбеђује да предузеће буде ликвидно (платежно способно).

Исплата зарада запослених

За послодавца бруто зарада је вредност услуге запослених, која се састоји од нето плате, пореза и доприноса. Када било ко плаћа цену услуге или робу у продавници плаћа цену са порезом. Супротно томе, масовна је појава у Србији да послодавац плаћа зараду запосленима само у висини нето плате. Тиме се смањује буџетски приход за износ пореза а запослени због неплаћеног доприноса губи право на здравствену заштиту и право на пензију. Да би и ти запослени остварили право на здравствену заштиту и пензију, држава је до сада из буџета платила преко педесет милијарди динара неплаћених здравствених и пензионих доприноса од стране послодавца. Дакако, овај буџетски расход у крајњој линији терети грађане.

*Професор Београдског универзитета у пензији и партнер ревизорске куће Euroaduit