Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Hrvatska ima dobro iskustvo s modernizacijom i funkcionisanjem veletržnica za snabdevanje svežim prehrambenim proizvodima po ugledu i meri Evropske unije. Naime, još 90-ih godina FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj pokrenuli su u tranzicijskim zemljama srednje i istočne Evrope projekt izgradnje savremenih veletržnica da bi se uredilotržište prehrambenih proizvoda prema standardima EU (sortiranje, pakovanje, čuvanje kvaliteta i distribucije) i da se time konkurentnost voća i povrća u tim zemljama izjednači s proizvodima „stare” Evrope.

Sredinom prošle decenije,Hrvatska se pridružila tom projektu i već 1995. godine došla je stručna ekipa Evropske banke koja je „skenirala” kompletnu proizvodnju i tržište u Hrvatskoj i ponudila konkretan projekat. Odobrili su i kredit, a uslov je bio da se osnuje jedna nacionalna firma koja će koordinisati taj program. Vlada je to prihvatila i 1998. godine osnovana je Nacionalna veletržnica d.d. kao deoničko društvo.

Ovo preduzeće je u većinskom državnom vlasništvu, a,objašnjavajući strukturu firme,njen direktor Zorana Krsnika kaže:

– Krenuli smo s mrežom veletržnica s centralnom u Zagrebu. Odlučili smo da to bude u tri regionalna centra, u Osijeku, Rijeci i Splitu. Ideja je bila da se podignu i dve manje sakupljačke veletržnice,u Metkoviću i Zadru, ali to nije realizovano.

Ideja je bila da se u Zagrebu napravi centralna veletržnica gde bi se prikupljali svi proizvodi i da se tu radi sortiranje, pakovanje i onda redistribucija prema potrošačkim centrima. Međutim,taj deo nije uspeo jer je uprava Zagreba odbila taj projekat i u glavnom gradu i dalje postoji stara veletržnica u sastavu „Zagreb holdinga”. Radilo se očito o kontroli poslovanja jer u sistemu veletržnica građenom prema projektu EBRD-a one su svaka samostalno akcionarsko preduzeće osnovano na principu javno-privatnog vlasništva. U izgradnju navedene tri regionalne veletržnice javni kapital (grad, županija i država) učestvuje sa 70-80 odsto, pa toliko imaju i deonica, a privatni (uglavnom privatni trgovci koji posluju na veletržnici) sa ostalim delom. Sa akcijama države u sve tri regionalne veletržnice upravlja u ime vlade spomenuta firma Nacionalna veletržnica.

Hrvatskoj je za ovaj projekt odobren kredit od 16 miliona evra, ali je ona iskoristila svega 3,5 miliona, dok je 4,5 miliona prikupljeno od akcionara. Znatnim delom to je zbog toga što u sistem nije ušao Zagreb, na koji bi otišlo i najviše sredstava, ali i zato što se izgradnji pristupilo štedljivo i prema objektivnim kalkulacijama trenutnih potreba. „Da smo utrošili sav taj novac koji nam je bio na raspolaganju danas bismo bili u velikim problemima, jer ga ne bismo mogli otplaćivati”,ukazuje Krsnik.

On navodi činjenicu da je u veletržnici u Rijecizaposleno osam osoba, u Osijeku devet, a u Splitu 13 (gde brinu o prometu 60.000 tona voća i povrća godišnje), dok je u veletržnici u vlasništvu grada Zagreba zaposleno 250 osoba koje brinu o 100.000 tona proizvoda.

– Ovo je prva faza našeg projekta i u njoj radimo isključivo s voćem i povrćem – kaže naš sagovornik. – Želimo da u perspektivi tu bude i meso, riba, mlečni proizvodi, cveće...

Prema statistici, inače, godišnja potrošnja voća i povrća u Hrvatskoj je oko 650.000 tona, a od toga kroz tri regionalne veletržnice prođe između 70.000 i 90.000 tona (10-15 odsto). Kada bi u taj sistem ušao i Zagreb, bilo bi to oko 200.000 tona, što je već oko 30 odsto ukupne potrošnje voća i povrća u državi.

Radoje Arsenić