Први корак ка суштинској регионализацији јесте унапређење рада локалне администрације, повећање њихове ефикасности и поузданости у пружању услуга. То је могуће остварити без значајних улагања и помоћи државе. Поред изградње путева, водовода, канализације и увођења грејања, према мишљењу Виолете Јовановић, директора Националне алијансе за локални економски развој(НАЛЕД), неопходно је да општине истовремено развијају способност да препознају и представе своје развојне предности.

Наравно, и да буду поуздан партнер привреди и потенцијалним инвеститорима.

– Иако се у развијеним општинама највећа важност придаје опремању зона за инвестирање, искуства показују да је поред „хардвера” (добра локација и финансијске погодности), барем једнако важан и „софтвер” (ефикасна и поуздана услуга општинске управе). Она мора бити стандардизована и стална. Највећапрепрека су лимитиране плате у општинама, па је тешко мотивисати службенике. То захтева иновативна решења „на локалу”, у ишчекивању системских решења из централе – каже Јовановићева.

Када инвеститори одлучују где ће да уложе новац, највише „падају” на професионализам, прецизност, и увереност да ће им у том послу општина бити партнер. Вреднују реално представљену слику о локалној средини и предвидљивост времена и новца који је потребан за различите процедуре. Почев од регистрације предузећа, преко изградње објекта, повезивања на енергетске и комуналне системе, снабдевања, до запошљавање радне снаге, што је надлежност локалних самоуправа.

Осим настојања да привуку нове инвеститоре, мало је општина које, према запажању наше саговорнице, придају важност постојећој привреди. А управо оне морају да буду на услузи почетницима у бизнису и успешним привредницима који чине локалну економију. Да их саветују и воде подстицајну политику повластица и такси.

У сеоским срединама, истиче она, општина треба да има улогу централног партнера, који обезбеђује информације, образује и отвара могућност за развој области које становништво познаје и може да искористи.

– Ту се првенствено мисли на пољопривреду. Локалне самоуправе треба да подстакну становништво да са производње за потребе сопственог домаћинства, пређе на интензивну производњу, стандардизацију и прераду за тржиште. Сеоски туризам је такође изузетан потенцијал. Али мало је идеја за пројекте, а расположива радна снага није квалификована да пружи квалитетне услуге у туризму – указује Јовановићева.

Према њеној прогнози, најбрже ће напредовати оне општине које су спремне да, упркос смањеном приливу из републичког буџета,налазе решења за финансирање развојних пројеката у сарадњи са локалним, регионалним и међународним партнерима.

– Реч је о донаторским фондовима и средствима која су расположива у ИПА фондовима. Она се користе у ограниченој мери због скромних способности општинских управа да осмисле, припреме, реализацију и прате квалитетне пројекте као што то захтева Европска унија – истиче директорка НАЛЕД-а, који заједно са Министарством економије спроводи сертификацију општина и на тај начин им даје смернице за „јачање капацитета”.

Упркос опредељености институција ка регионализацији и децентрализацији, општинама још није враћена имовина, нити су донети или измењени неопходни законски акти (закон о јавном дугу за општинске обвезнице, закон о јавно-приватним партнерствима), који би заиста омогућили већу самосталност и предузимљивост општина у законитом пуњењу локалног буџета.

Међутим, чак и да се промене закони, општине добију већа овлашћења и унапреде пословање, Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина, сматра да ће одлучујућу улогу за довођење инвеститора и добијање пара из буџета и даље имати централна власт.

– Њен утицај се увођењем региона неће умањити. Када је реч о доласку страних инвеститора, битан је утицај Владе Србије. Неке општине имају политичку предност у односу на друге и не видим да ће се ту нешто битно променити – каже Пауновић.

Разлике међу општинама ће се смањити тек када будемо имали приступ европским фондовима и регионализација ће, како истиче, добити пуни смисао.

–Европска унија ће тада изградњу водовода у сиромашној општини попут Беле Паланке финансирати са 90 одсто – наводи Пауновић.

Маријана Авакумовић