За десет-петнаест година Београд не би имао два, већ између три и пет милиона становника, указује у разговору за наш лист Горан Џафић, заменик директора Националне агенције за регионални развој (НАРР), која је недавно почела с радом. Да би се, поред осталог, зауставило пражњење остатка Србије и нарастање великих градских центара у мегаполисе, потенцијалне социјалне бомбе, држава је озбиљно „засукала рукаве”. Донет је Закон о регионалном развоју, а основни задатак НАРР-а јесте да га спроводи, смањује драматичне разлике у друштвено-економском развоју региона.

Подстицањем њиховог развоја смањиваће се многе нежељене последице и тензије, што ће убрзати пут Србије ка чланству у Европској унији, тврди наш саговорник.

Шта неразвијени могу да очекују од Закона о регионалном развоју?

Закон је доказ да је државарешена да системскирешава проблемнедовољноразвијенихподручја. Он успоставља институције које ће спроводити програме и мере регионалног развоја и дефинисати основне приоритете у подстицању развоја региона на националном и регионалном нивоу. Статистичка регионализација земље треба да омогући сагледавање стања, примену и праћење регионалних развојних планова.

Шта ће држава, за почетак, учинити да смањи драстичне разлике у развоју?

Пре него што се почне са конкретним захватима, потребно је да се утврде величине, структура и узроци регионалних разлика. Затим да се идентификују развојни потенцијали сваког региона и посебна пажња усмери на подручја с највећим развојним потешкоћама. Циљ је да се на једном месту стекну неопходни подаци о некој општини и региону:каква је инфраструктура, каква је структура становништва, колико је незапослених, односно какви су потенцијали, а који

недостаци.То је услов за одређивање квалитетне развојне политике. Реч је о дугорочном радудо смањења регионалних разлика у друштвено-економском развоју.Суштина политике регионалног развоја јесте даљи развој потенцијала, као и уклањање недостатака и препрека за њихово коришћење.

На шта могу да рачунају неразвијени иинвеститори после доношења Закона и формирања Националне агенције?

Већ постојеће регионалне неједнакости Србије транзициони процес је још више продубио. Демографска структура, људски потенцијал, привредна структура и њена ефикасност, сиромаштво и инфраструктурна изграђеност очигледнесу и без дубоких анализа. После доношења Закона, затим и формирања Националне агенције, неразвијени могу да очекују подршку и помоћ државе, као и фондова Европске уније. Веомаје битна иницијатива и спремност општина и градова. Решеност да учине највише што могу за свој развој, да предлажуоптимална решења. А на држави је да створи пословни амбијент. Да изгради путеве, водовод, канализацију, телекомуникациону мрежу. Онда инвеститорима можете да предложите да инвестирају у, на пример, Владичин Хан. Зато што тамо имају изграђену инфраструктуру и зато што ће добити олакшице уколико запосле одређен број људи, да им понуди кредит под повољним условима.

Изјавили сте да ће један од задатака агенције бити да припрема и реализује пројекте од националног интереса који се финансирају из фондова ЕУ. О којим пројектима је реч и који су то фондови ЕУ?

О конкретним пројектима биће речи када усвојимо Национални план за регионални развој и пред собом имамо јасно дефинисане стратешке циљеве. Што се тиче Европске уније, на располагању нам је претприступни фонд ЕУ (ИПА), за сада само прве две компоненте. Када постанемо земља кандидат за прикључење ЕУ, Србија ће бити подобна да конкурише и за коришћење треће, четврте и пете компоненте. При том трећа компонента се односи на регионални развој.

Ко ће и како помоћи најнеразвијенијим општинама да кандидују пројекте за финансирање из домаћих извора и фондова ЕУ?

Неразвијеним општинама је, без сумње, неопходна помоћ у припреми таквих пројеката. Национална агенција за регионални развој ће се побринути да се кроз програме оснаживања и развоја капацитета у општинама оспособе људи који ће моћи да квалитетно припремају пројекте.

Има ли општина које су се оспособиле за кандидовање пројеката тако да би могле да послуже као пример?

Такве су Крагујевац, Лозница, Нови Сад. Од њих се много може научити.

Демографско пражњење пограничних подручја, нарочито у источнојСрбији, нарочито је изражен проблем. Ко ће, шта и како да ради на заустављању тог процеса?

Заустављање миграција јесте горуће питање, а решење је обезбедити у пограничним подручјима приближно исте услове живота као и у развијеним центрима. Наравно, сваки град има своје специфичности, али да бисте живели у неком месту желите да имате посао за који сте адекватно плаћени, да има понуду културног живота. А онда се враћамо на почетак разговора, инфраструктура и пословни амбијент, а то нам је задатак у наредном периоду.

На кога, на које земље, ћете се угледати при креирању политике и спровођењу мера политике равномернијег регионалног развоја?

Увек је најбоље, видети како су други радили, сазнати њихова искуства, на које су проблеме наилазили, и то прилагодити приликама у Србији. Не постоји магично решење, зато ћемо се трудити да из свих земаља преузмемо најбоља решења и прилагодимо их Србији.

Александар Микавица