Озбиљнији рад на случају „Шарић” у Србији почиње средином 2008. године, када Биро за координацију као извршни орган Савета за националну безбедност формира радну групу чији је једини посао да открије како функционише кокаински пут од Колумбије до Европе.

Неки извори сведоче да је оснивању радне групе претходио неформални састанак у ресторану „Мањеж”, који је заправо био незванична примопредаја дужности Радета Булатовића, тадашњег директора БИА, његовом наследнику на челу агенције Саши Вукадиновићу. Пред ширим бројем поверљивих људи, Булатовић радознало пита, скрећући пажњу Вукадиновићу на клан из Црне Горе: „Да ли је могуће да Шарићи имају профит на сплаву ’Х20’ од 1,5 милиона динара по викенду?” Од блиских сарадника добија потврдан одговор. Радна група убрзо почиње да скупља доказе против Шарића.

У то време, Шарић је посебно занимљив безбедносним службама Енглеске јер оснива фирме у Ливерпулу, преко којих почиње да пере новац. Енглези успостављају сарадњу с радном групом БИА и прате пошиљку која је из Аргентине требало да стигне у луку у Солуну. Акција, међутим, бива траљаво урађена. Када је брод упловио у солунску луку, грчки тужилац улази на брод, гледа папире и саопштава да је брод прегледан у Аргентини и да нема разлога да сејош једном проверава његов товар јер, како је рекао, брод није свратио ни у једну луку. Брод затим испловљава и одлази у међународне воде где га истражитељи, због недостатка опреме, губе из видика. Претпоставља се да је део товара с кокаином бачен у море. Други део кокаина је превезен јахтама до мањих плажа, а затим разрађеним методама пребачен до мреже дилера. Било је то у априлу прошле године.

Послеове неуспешне акције, у истрагу против групе Дарка Шарића укључује се и америчка ДЕА и то преко своје канцеларије у Риму. У августу прошле године, региструју се нови одласци Шарићевих људи у Аргентину и Колумбију.

Почиње нова истрага. Долази се до података да су Шарићеви људи, после случаја у Солуну, разрадили нов начин транспорта кокаина. Наиме, кокаин се на обали утоварује у јахту која без папира, а самим тим и без контроле, испловљава до међународних вода. Ту се налази прекоокеански брод у чијим папирима пише да превози, на пример, жито и који га стварно и превози. У међународним водама, кокаин се претоварује на брод који затим испловљава до договорене дестинације. Када стигне на договорено место, брод се зауставља, такође, у међународним водама. Такође, долазе јахте које се натоварују кокаином, а затим плове до мањих плажа на којима нема контроле.

Сазнавши то, агенти америчке ДЕА, која у посао укључује и локалне безбедносне структуре, прате јахту у Аргентини коју је купио Шарићев човек. План је да се јахта прати до прекоокеанског брода и да се изведе акција хапшења. Међутим услед невремена, јахта натоварена кокаином одлази до Уругваја. Американци се и ту повезују с локалним безбедносним структурама.Они највише верују обалској стражи. Из бојазни да се акција и овог пута не изјалови, одлучује се да се јахта заустави и кокаин заплени. То је било 16. октобра прошле године, када је и објављена вест о рекордној заплени кокаина.

Истрага против Шарића званично се покреће у Србији. И Американци настављају своју истрагу, превасходно према откривању Шарићевих контаката у САД. Истовремено, пружају снажну подршку нашим властима да се до краја обрачунају с Дарком Шарићем. У лоцирање Шарића укључују се и безбедносне службе САД.

Шарић, међутим, нијеухапшен. Један амерички агент крајем прошле године лоцира Шарића у главном граду западноевропске државе. Јавља амбасади САД у Београду о лоцирању овог Пљевљака. Информација се прослеђује нашој полицији која истог момента шаље замолницу властима државе која излази на Атлантик да ухапсе Шарића. Међутим, само сат касније, Пљевљак се одјављује из хотела и одлази на аеродром. То региструје амерички агент као и то да Шарић улази у авион за Подгорицу.