Колико смо успешни у спорту
ДРУГИ ПИШУ: „ЈУТАРЊИ ЛИСТ” (ХРВАТСКА)
Хрватска – Србија нерешено у последњих 10 година
Еуфорија коју ове недеље проживљава спортска Србија, као и депресија коју је у Хрватској изазвало неколико потреса на европским првенствима, натерала нас је на кратку анализу. Ко је од два велика супарника бољи у посљедњих десет година?Да ли је хрватски спорт толико лошији да заслужује бројна ругања? Е, па није, иако су данас Срби на потезу.
Гледајући резултате националних репрезентација и појединаца у најпопуларнијим спортовима од 2003. године, резултат би, шаховским речником, био – реми! Хрватска и Србија су „ту негде”, а палац горе или доле окрените према сопственим склоностима и критеријумима. Поглед на површину, као овај данашњи кад неки тврде да хрватски екипни спорт вене, а српски цвета, често је површан. Зависи о талентованијој генерацији која је тих недеља можда на врхунцу, здрављу, а не заборавите и да се коло спортске среће стално окреће. Велике разлике у спортским системима нема, а појединци су се на трон успели првенствено породичном жртвом (Костелићи, Влашић, Ђоковић...).
Зимски спортови, атлетика, фудбал и рукомет су убедљиво хрватски, а на исту страну ваге претежу олимпијске медаље. Србија доминира у тенису, одбојци и ватерполу, успешнија је у кошарци и пливању.
Хрватски рукомет
Београдска Арена је славила прво рукометно одличје после 2001. У међувремену су хрватски рукометаши били и светски и олимпијски прваци и још пет пута се окитили медаљама. Дакле, рукометом у регији и даље владају Хрвати, као што су Срби недодирљиви у одбојци (европски прваци у обе конкуренције, а одбојкаши су власници и бронзе с посљедњег СП) и ватерполу.
Истина, први део ватерполо успеха у анализираном раздобљу везан је за репрезентацију Србије и Црне Горе, али и као самостална држава (од 2006. године) „они” имају две медаље више него „ми”, укључујући олимпијску бронзу из Пекинга. Хрватска је била светски првак 2007 (Србија 2009), а управо је свргнута с европског престола на које је закорачила 2010 (Србија првак 2006. и 2012).
Срби су по клупској припадности у јачим фудбалским клубовима (оба Манчестера, Челси, Интер, Јувентус, Севиља...) од наших (Бајерн, Тотенхем, Лион, Шахтјор...), али хрватска репрезентација је недодирљива по резултатима. Од посљедњих пет такмичења, пропустила је само једно, док је Србија била једино на два светска шампионата. У „си вију” Хрватске је и континентално четвртфинале 2008.
Обручи су српски, иако не толико убедљиво колико би у први мах помислили. Европско сребро из 2009. једина им је медаља у посљедњих десет година, али довољна да би били испред Хрватске која је на посљедњем Евробаскету дотакла историјско дно. Али, средином прошле деценије Хрватска је била мање лошија од Србије.
Атлетичарка света
У овој игри бројки Хрватска је, захваљујући Бланки Влашић и Сандри Перковић, победница двобоја у „краљици спортова” у којој је једина медаља Србије европско сребро жилаве маратонке Оливере Јевтић. Подсетимо само да су обе европске првакиње, Бланка је 2010. проглашена за најбољу атлетичарку света, а годинама је и краљица женског виса. Довољно! А шта тек рећи за скијање у којем су Костелићи освојили три Светска купа, што је највећа награда у скијању, затим низ малих глобуса, светских и олимпијских медаља.
Тенис је на страни Србије. Новак Ђоковић је успешнији него што је то био Иванишевић (који и није у овом раздобљу), а Србија је имала и две прве играчице света – Јанковић и Ивановић, као и један женски гренд слем (Ивановић 2008. у Ролан Гаросу). Типсаревић је данас девети на светској листи, а Хрватска је повремено имала тројицу у топ 10 (Љубичић је био трећи, Анчић седми, а Чилић девети).
Вага је најмање клизнула када су на њој били пливачки резултати, али због резултата у 50-метарским пливалиштима на највећим такмичењима Србија је испред Хрватске. Мали и велики базени не могу да се вреднују подједнако. Обе државе имају два олимпијска сребра (Драгања 2004., Чавић 2008), али Србија има једну светску медаљу више захваљујући лету у Риму. Пре две и по године Чавић и Хиглова су били светски прваци, а Чавић је допливао и до сребра. Кожуљ и Драгања су 2003. и 2005. били вицепрваци света. У 25-метарским пливалиштима Хрватска је успешнија. Сања Јовановић има медаљу више од Милорада Чавића, а и Драгања се наосвајао таквих медаља.
Последњи коментари
Šteta je što se ove medalje na zbrajaju
zanimljiv je ovdje odabir bas 2003 godine. 2001 i 2002 je srbija osvojila recimo zlata na EP i SP u kosarci a hrvatska je od 1996 do 2003 bila bez medalja u rukometu dok je srbija bas u tom periodu osvojila 3 medalje u muskoj i 1 u zenskoj konkurenciji.
takodjer je zanimljiva konstantacija da je hrvatska u datom periodu ubjedljivo bolja i nedodordiljiva u fudbalu dok je srbija tek neznatno bolja u kosarci. kao dokaz se navode veci broj samih plasmani na velika takmicenja i jedno 1/4F EP-a dok se srpsko 1/2F SP-a u kosarci u kojem je srbija opljackana (o cemu svjedoci i izvinjenje precjednika FIBA-e) potpuno zanemaruje.
uz to su nasi mladi fudbaleri 2004 i 2007 bili vicesampioni evrope a u medjusobnim susretima (U21) u tom periodu su 3-1 u korist srbije uz jedan nerijesen rezultat. zvezda je uz to dobila obje utakmice protiv intera iz zapresica sa ukupnim rezultaom od 7:1. isto tako su kosarkasi u h2h utakmicama nadigrali hrvate na EP-u a srpski timovi dominiraju jadranskom ligom.
uz to je srbija u periodu 1996 do 2002 zabiljezila neke jako zanimljive rezultate protiv komsija bas u njihovom najtrofejnijem sportu.
28. maj 1996 EP – Španija: Jugoslavija 27 – 24 Hrvatska
9. juni 1999 SP – Egipat: Jugoslavija 30 – 23 Hrvatska
25. jan 2002 EP – Švedska: Jugoslavija 34 – 22 Hrvatska






















