Када су се наши спортисти вратили са летњих Олимпијских игара у Атини 2004. са само две медаље јавност је спортисте и руководство нашег олимпијског комитета дочекала на нож. Дебакл. Катастрофа. Тражена је смена руководства јер, како да Мађари, Бугари и Румуни буду успешнији од нас?

А, уствари увек су били. И то неупоредиво успешнији.

Олимпијски тим Србије спрема се за Игре у Лондону овог лета с жељом да на стогодишњицу од дебија на олимпијској сцени освоји две медаље и да укупан број трофеја заокружи на 100. У досадашњих 98 медаља које баштини наш олимпијски комитет, било је доста трофеја које су освајали спортисти из других република СФРЈ.

Мађарска има 472 олимпијске медаље, Румунија 292, а Бугарска са три олимпијска учешћа мање од Србије (дебитовала 1924. а због бојкота пропустила игре у Лос Анђелесу 1924) има 212 медаља. И друге земље с којом се граничила СФРЈ, која је освојила лавовски део медаља којим се поносимо (83) биле су успешније. Аустрија има 106 медаља, а права спортска велесила је Италија са 549 летњих олимпијских медаља. Ове две земље су далеко успешније ако се рачунају и трофеји са зимских игара. Аустрија има 201, Италија 106, а СФРЈ 4 које су освојили словеначки скијаши и скакачи.

Гледајући кроз ту призму успешнији смо само од Албаније, која је добар део 20. века провела у самонаметнутој изолацији, далеко од светске олимпијске сцене.

.................................................

Цео текст прочитајте у штампаном издању од 05. фебруара. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните  ОВДЕ.