Наши спортисти су најуспешнији на простору СФРЈ после распада те државе, када се узме у обзир пет спортова с лоптом: фудбал, кошарка, одбојка, рукомет и ватерполо. Српски репрезентативци, до пре шест година незнатно појачани црногорским такмичарима (Црна Гора прогласила независност 3. јуна 2006), освојили су 39 медаља на олимпијским играма, светским и европским првенствима, а хрватски 22.

Треба знати и то да је СР Југославија (Србија и Црна Гора) пропустила неколико великих такмичења непосредно по распаду СФРЈ, почев од Олимпијских игара у Барселони 1992 (подсећамо, у овом тексту реч је само о пет тимских спортова, а на ОИ 1992. било је допуштено да нас представљају само појединци) на којима су хрватски кошаркаши играли у финалу против америчког „тима снова”.

Прве наше селекције које су се вратиле на светску сцену, после укидања санкција Уједињених нација 1995, били су кошаркаши и одбојкаши, на европским шампионатима исте године када су освојили, како и данас кажу – историјске медаље: кошаркаши злато, одбојкаши бронзу. Обе у Атини, благодарећи добрим односима са Грцима, пре свега с њиховим функционерима у европским федерацијама. Захваљујући иницијативи тадашњег генералног секретара Светске кошаркашке федерације (ФИБА) Борислава Станковића, председник ФИБА-Европе Јоргос Василакопулос је отворио врата нашим кошаркашима (први европски шампионат са 14 екипа).

Одбојкашки савез је исто тако успео да придобије Михалиса Мастандреаса, тадашњег председника Европске одбојкашке федерације (ЦЕВ), чији је глас пресудио на гласању Извршног комитета ЦЕВ-а (3:2, он последњи гласао), у децембру 1994, о укључењу наших одбојкаша у квалификације.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била, без сумње, светска сила у ових пет спортова. У тренутку када се распала, кошаркаши и ватерполисти су били први на свету, рукометаши четврти, фудбалери пети, док су одбојкаши заузели шесту позицију на европском шампионату.

Последње две деценије на простору СФРЈ све се, мање-више, вртело око Србије и Хрватске. У ватерполу је 16:7 у медаљама за нас, у одбојци 11:0, у кошарци 8:4, док су у рукомету (4:10) и фудбалу (0:1) они бољи. Мимо тога освојена су још свега три одличја: Словенија је била друга на „Евру 2004” у рукомету, а Црна Гора златна (2008) и сребрна (2012) на европским шампионатима.

Од свих репрезентација у региону, највише су се истакли наши ватерполисти, са 16 медаља, од тога шест златних (две светске 2005 и 2009, и четири европске 2001, 2003, 2006, 2012). Од успеха који ће се памтити свакако су светске титуле наших кошаркаша 1998, а посебно у Индијанаполису 2002, олимпијска круна наших одбојкаша 2000, хрватско треће место у фудбалу 1998. и њихова два њихова олимпијска злата у рукомету 1996. и 2004.

Кад су у питању међусобни сусрети, било је неколико који ће се дуго памтити, почев од оног фудбалског на „Максимиру” (2:2) када смо се пробили на „Евро 2000”, до рукометног двобоја прошле суботе у Арени. Свакако, највећи улог је био на Европском шампионату у Крању 2003, када смо у финалу савладали Хрвате са 9:8, после продужетка.

А. Милетић 

------------------------------------------- 

KАРЛОВ УГАО

. Кад су нашим ужиреним политичарима лекари препоручили спорт, почели су да се сликају са асовима.

. Тенис је господски спорт који одушевљава пролетере.

. Ко зна кад ће фудбалери и кошаркаши добити шансу да пољубе министарку спорта.

. Добри смо ватерполисти јер од рођења пливамо. У дуговима.

. Српски народ се од својих спортиста разликује по равним табанима, вишку килограма и мањку пара.

. Ми смо у региону спортска сила. По навијачима.

. Главни нападачи у нашем фудбалу су криминалци у управама клубова.

. Ако су спортски победници велики патриоти, да ли су онда губитници –издајници!?

. Срби играју рагби и хокеј. Могли би и Ескими одбојку на плажи.

Драгутин Минић