Ако вам ваше дете каже да много воли звецкање порцелана, укус кавијара, шуштање шампањца или крстарење морима света, знајте да је рођено са осећајем за луксуз.

Потребу за луксузом имају скоро сви. Добили су је рођењем или су је стекли проживљавајући детињство окружени луксузом. Прве ћете препознати тако што су одрасли у економски скромнијим срединама а одмалена су жудели за нечим необјашњивим. Када су се срели први пут са луксузом знали су да је то оно неизрециво за чим су жудели. Од тада желе такав живот по сваку цену. Ови други, који су имали среће да одрасту у луксузу, тешко подносе нелуксузан, живот обичног човека и често западају у депресије или у тотални очај бизарног начина живљења.

Лепота луксуза натераће и оне који раније нису обраћали пажњу да се упецају.

Незнатан је број оних које луксуз не дотиче. Има их таман толико да потврде правило да је обожавање луксуза широко распрострањено.

Луксуз је човекова естетска потреба за лепим стварима, храном, пићем и догађајима. Иако реч луксуз на латинском језику значи бујна плодност, у данашњем друштву је то манифестација успеха и моћи појединца који се на тај начин придружио малобројној елити. Поставши одабран, самим тим моћан, боде очи осталом народу шепурећи се својом економском доминацијом. Али показивање није прави циљ за уживаоца луксуза. Показивање је неминовно јер луксуз не може да се сакрије. Уживање је главни циљ луксуза. Чисто уживање.

Луксуз је нешто више и од комфорног живота. Оно што је луксузно мора бити прескупо јер је ретко па није доступно свима. Луксузне ствари су толико префињене, лепе, укусне, ретке, вредне да им не можете одолети. Када их користи, човек се осећа као посебан, привилегован, јединствен. Оне подсећају да ипак живимо у материјалном свету и да чулним задовољствима не можемо одолети. Луксузна роба искушава наше духовне принципе, али том оргазмичком уживању ретко ко може окренути главу.

У Србији данас, где је стопа незапослености забрињавајуће висока, просечна плата недовољна за скроман живот, луксуз постаје статусни симбол за економски јаког пословног човека, политичара или, у најновије време – естрадних звезда које су схватиле шта народ воли. У томе не заостајемо од остатка света.

Услед брзог развоја медија, данас је и обичном човеку доступна сва луксузна роба, хотели, јахте, аутомобили, накит... али само на екрану. ТВ програми базирани су на серијама у којима кипи од луксуза тако да обичан гледалац, сит пасуља, може да напари очи до миле воље. На тренутак одбациће многе егзистенцијалне проблеме поистовећујући се са главним јунацима. Тада је створена илузија да је луксуз ту надомак руке, лако доступан.

Проблем је што је то виртуелни свет и обичан човек ту лепоту и уживање не може да осети својим гладним чулима.

Аутор је клинички психолог