Који је најуспешнији потез вашег синдиката?

Асоцијација слободних и независних синдиката је имала пуно успешних потеза. Само у прошлој години на посао смо вратили више од 800 радника због незаконитог отказа. Донели смо план и програм економских и социјалних мера за излазак из кризе. Велики део наших предлога усвојила је и Влада Србије, те су они и заживели у владином програму. Идејни смо творци СОС маркета. Тим пројектом смо указали на постојање монопола у Србији, на претерано високе марже и неоправдано дуге рокове плаћања добављачима. Преко СОС маркета омогућили смо да се запосли 350 радника без икакве помоћи државе.

Који је највећи неуспех вашег синдиката?

Највећи неуспех АСНС, али и свих других синдиката, јесте то што нисмо постигли јединство. Синдикална сцена је расцепкана, нејединствена. Преовлађују појединачни и организовани интереси. На тим принципима је заснован и социјални дијалог. У Социјално-економском савету учествују подобни – а не репрезентативни. Не поштује се Закон о раду, нити судске пресуде. Нисмо успели да се изборимо са тим, али је одговорност на министарству рада и кад-тад неко ће морати одговарати.

Да ли се сматрате одговорним што је 400.000 људи остало без посла?

У држави у којој живимо када 400.000 људи остане без посла, сви имају одговорност, па сигурно и синдикат. Највећу одговорност има влада, али смо и ми могли много више да урадимо, да спречимо многе приватизације за које смо унапред знали да су лоше. Уосталом, да смо били јединствени могли смо и да сменимо владу, која је вукла овако лоше потезе.

Да ли сматрате да синдикат има довољан утицај на економску политику владе?

Синдикат нема довољан утицај на економску политику владе. Враћам се поново на Социјално-економски савет. Он није функционисао скоро две године. У том периоду се министар Љајић „играо“ репрезентативношћу, председник једног синдиката „заводио“ је ред међу нерепрезентативнима. Сада су се ти исти поново интересно договарали и одлучили да на крају мандата једне владе потпишу социјални споразум. Гле чуда! Питам се само ко ће поштовати тај споразум.

Г. Нoваковић

-----------------------------------------------------------

Ранка Савић – имовинска карта

На моју велику жалост, немам некретнину која се води на моје име. Живим у породичном стану који се води на супруга, а који је наслеђен од његових родитеља.Аутомобил „опел вектра“ води се на супруга. Плата ми је 59.000 динара. Нисам члан ниједног управног одбора. Супруг је незапослен. Радио је у државној управи, али је због мог синдикалног рада и прозивања појединаца из власти, разрешен дужности. Као што видите, делим исту судбину као и остали радници Србије.