Моћ и немоћ синдиката
ИНТЕРВЈУ: Бранислав Чанак, председник УГС „Независност“
Преживели смо са огреботинама
Који је најуспешнији потез вашег синдиката?
Најуспешнији потез је свакако оно што је већ годинама наш највећи успех – и поред напада са свих страна, прогона наших чланова, онемогућавања да функционишемо нормално и по закону, преживели смо тек са малим огреботинама.
Који је највећи неуспех вашег синдиката?
Свакако највећи неуспех нам је то што нисмо успели да зауставимо прљаве и крваве ратове на територији бивше Југославије, а због тога смо се основали.
Да ли се сматрате одговорним што је 400.000 људи остало без посла?
Питање је потпуно неумесно јер не поседујем никакву моћ, па ни синдикат „Независност“, да тако нешто предупредим. Сачували смо част тиме што смо на време указивали и апеловали да ће се тако нешто десити, али је то било викање у кући глувих.
Да ли сматрате да синдикат има довољан утицај на економску политику владе?
Ниједан синдикат нема никакав утицај на креирање и спровођење економских политика било које владе у Србији у последњих 20 година. Да има, зар мислите да би тај утицај искористили да омогуће свакој од тих влада да њиховим члановима сваке године додатно затежу омчу око врата? Зар мислите да би били саучесници у уништавању самих себе? Ако, случајно, мислите да има таквих синдиката, молим вас обришите нас са тог списка. Ми то никада не радимо, нас, почев од Милошевића, па све до данас, ионако толико усрдно убијају, да им саучесници нису потребни.
-----------------------------------------------------------
Бранислав Чанак– имовинска карта
Власник сам стана у центру Београда од фебруара 1991. године, дакле, 10 месеци пре него што је основан синдикат „Независност“. Власник сам аутомобила „даеву“, произведеног 1998. године. Имам врло добре приходе, али у њиховој структури оно што зарадим од синдиката знатно је мање од онога што зарађујем по другим основама и у томе се значајно разликујем од других синдикалних функционера, па ме вређа свако механичко изједначавање са њима у том погледу. Као новинар, и то врло уважаван и ван бивше Југославије, и данас важим за стручњака за одређена подручја и, веровали или не, у свету, за разлику од естрадизоване Србије, то се и даље веома уважава и – плаћа. Такође, преводим са енглеског и на енглески. Моји приходи су данас тек једна трећина од прихода које сам имао на дан оснивања синдиката „Независност“, значи, ја сам синдикални функционер који је на озбиљном губитку зато што је пристао да буде синдикални функционер, опет, битно различито од осталих функционера у овој области, и то не само у Србији. За све ово имам валидне доказе.
Г. Новаковић






















