Упркос општој оцени да су запослени далеко угроженији у приватном него у јавном сектору, синдикати боље функционишу у јавним службама и чешће штрајковима или другим протестима успевају да остваре своје захтеве.

„Приватни сектор у српској привреди претежно чини чудна братија. Политичким каналима су ушли у капитализам и самим тим чином упали су, хтели или не, у клијентализам, протекционизам и монополизам. Шта ће њима синдикати, па још ако, због намерно незаинтересоване државе, могу незаконито да се обрачунају са њима, зашто то не би радили”, каже први човек „Независности“ Бранислав Чанак.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић каже да АСНС има велики број синдиката у приватном сектору. „Ту се теже формира синдикат, али су у последње време тенденцијепозитивне. Послодавци све више увиђају да синдикат није фактор дестабилизације, него управо обрнуто. Чињеница је да је положај радника у приватном сектору неупоредиво гори од положаја запослених у државном сектору. Управо то и опредељује запослене да формирају синдикат”, истиче она.

Ипак, Радослав Веселиновић, власник „Галеб” групе, сматра да је синдикат у „Заваривачу” Врање много учинио да он остане без те фирме.

– Не видим да су нешто због тога добили. У оквиру групе имамо синдикате у неким компанијама са којима лепо сарађујемо, док имамо неке са којима никако не можемо да изађемо на крај – каже Веселиновић.

Он верује да држава има више слуха за синдикате него за послодавце. Синдикатима је лакше јер чак и кад имају неку муку, они могу да је кажу јавно, док предузетници то не смеју јер тиме руше поверење код банака.

Због великог броја синдиката али и што добрим делом није јасно ко кога представља врло често се не зна да ли је неки договор синдикалних лидера са владом фер и кредибилан, каже економиста, странац који је на привременом раду у Београду.

– Најмоћнији су синдикати из јавног сектора, што није добро. За економију је важније да има боље организоване и јаче синдикате у приватном сектору. Зато што синдикати у тим фирмама немају само тврдоглави циљ да им се повећају плате по сваку цену. Они који раде у извозним фирмама, на пример, заинтересовани су за опстанак свог бизниса – каже наш саговорник.

Дарко Маринковић, професор на „Мегатренду” оцењује да су штрајкови у јавном сектору ефектнији јер ометају нормалан живот људи. „Синдикалне централе често иду линијом мањег отпора – организују се тамо где је лакше. Тежиште синдикалне борбе треба да се пребаци на терен приватног сектора где владају неки односи из 19. века – запослени пре свега морају најпре да се изборе за право на синдикално организовање, то ће утицати и на понашање послодаваца и државе.

Г. Н. – А. Н.