За четири године под покровитељством Мешихата Исламске заједнице у Србији и с потписом муфтије Муамера Зукорлића донете су три декларације и свака од њих изазвала је жестоке реакције.

16. октобра 2006 – Уочи доношења Устава Србије године донета је декларација у којој је речено да је неприхватљиво да Србија буде дефинисана као држава српског народа и свих грађана који у њој живе. Такође, за потписнике је било неприхватљиво да Устав, дефинишући државне симболе и државну химну, „није уважио чињеницу да је Србија вишенационална и мултикултурална држава”. Том декларацијом је од Народне скупштине, председника државе и владе тражено да у што хитнијем року започну дијалог о статусу Бошњака и статусу регије Санџак.

Ову декларацију потписали су, поред муфтије Зукорлића, и председници неколико бошњачких политичких партија: председник Санџачке демократске партије Расим Љајић, Странке за Санџак Февзија Мурић, Народног покрета Санџака Џемаил Суљевић и две мање партије. Место за потпис председника СДА Сулејмана Угљанина остало је празно.

4. јула 2009 – У јеку расправе о статистичким регионима Србије у Мешихату је написана друга декларација. Било је то одмах после посете реис-ул-улеме Исламске заједнице БиХ Мустафе Церића Санџаку, па је, „због непримерених изјава” на његов рачун, затражена оставка министра вера Богољуба Шијаковића. „Од надлежних државних органа захтевамо уважавање особености регије Санџак, што подразумева њену целовитост са седиштем у Новом Пазару”, написано је у тој декларацији, коју су сем муфтије Зукорлића потписали челници осталих исламских институција, али и мањих политичких партија и невладиних организација и удружења. Представници СДП-а су учествовали у раду скупа, али документ нису потписали.

14. јул 2010 – У трећој декларацији, коју је усвојио Бошњачки национални сабор, ове године Бошњаци су „унапређени” у конститутивни народ у Србији и поново су затражени разговори с државним врхом о статусу Бошњака и Санџака. Овом декларацијом најављено је обнављање рада Народног већа Санџака.

Б. Б.