Пре деведесет година почела је артиљеријска припрема пробоја Солунског фронта. Дан касније, 15. септембра 1918. године, српска и француска војска кренуле су у напад који је за свега две недеље довео до капитулације Бугарске, а победоносно је окончан ослобођењем Београда 1. новембра. Држава која је била на прагу уништења у јесен 1915, оставши без војске, владе и краља, тада се подигла из...

„Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”. Овако је, пре тачно 90 година, гласила наредба српске Врховне команде издата уочи почетка...

До стварања Солунског фронта у јесен 1915. године дошло је после катастрофалног пораза енглеске морнарице на Дарданелима и трупа код Галипоља и потоњег брзоплетог напора сила Антанте да Централним силама не допусте ничим неометану везу са Турском и Блиским истоком. То да је овај фронт наводно отворен са намером да се помогне Србима, који су тада у тешком одступањупод борбом већ...

Пошто је Аустро-Угарска отвореним телеграмом 28. јула 1914. године објавила рат Краљевини Србији, после само неколико дана, 4. августа, Централне силе (Аустро-Угарска и Немачка) започеле су рат против сила Антанте (Француска, Русија, Велика Британија, Белгија, Србија). Истог месеца успостављене су дуге линије фронта: Западни (од Швајцарске до Белгије), Источни (од Румуније до...

Избијање Првог светског рата означило је почетак највећег и најтежег ратног раздобља у историји. Многи савремени историчари и посебно политичари сматрају да је период од 1914. до 1945. био нека врста новог Тридесетогодишњег рата, јединственог раздобља ратова и криза који су однели више од седамдесет милиона жртава. Уколико бисмо као хронолошке међаше узели почетак међународних криза крајем...

Српски народ ушао је у XX век догађајем који је оспорио његово место у Европи. Мајски преврат и убиство краљевског пара Обреновић у Београду, 11. јуна 1903, изазвали су запрепашћење у европским престоницама, а две краљевине (Британија и Холандија) чак су прекинуле и дипломатске односе са Србијом. Српска држава тада се нашла на самом дну по угледу у Европи, а српска владарска...

Солунски баштовани, поспрдно је, рекло би се, кумовао француски премијер Жорж Клемансо савезничким војницима који су три године ушанчени у Солуну чекали некакву команду да крену у борбу против непријатеља из табора Централних сила. А онда су се појавили српски ратници, опорављени после албанске голготе и ношени заједништвом и родољубљем кренули у јуриш ка поробљеној отаџбини, упркос...