Kažu da je gradnja Vavilonske kule propala, jer radnici nisu mogli da se sporazumeju i dogovore na različitim jezicima, pa je nastao opšti haos i razišli su se kud koji. Kao što je ova znamenita kula, zamišljena da bude „do neba”, imala mnoštvo spratova različitih oblika i dimenzija, tako i inspekcijske službe u Srbiji – kojih ima više od 30 – predstavljaju građevinu nedovršenu, gde jedni s drugima gotovo ne govore.

Gotovo savršen obrazac nemoći države.
Ako nadležne u Vladi Srbije upitate koliko Srbija danas ima inspekcija i čime se tačno bave, taj odgovor nećete dobiti. Uputiće vas da ih sami prebrojite, istražujući od ministarstva do ministarstva, pošto su inspekcijske službe raštrkane po brojnim resorima.

Ne postoji nikakav zajednički organ koji bi kontrolisao i usmeravao ovu važnu delatnost, pa se često dešava da različite inspekcijske službe međusobno i ne razmenjuju podatke.

Zato i ne čudi što su inspekcijske službe praktično nemoćne da se uhvate u koštac sa nagomilanim problemima, drskim kršenjem zakona i rušenjem pravnog poretka i reda u ovoj zemlji.

Nedavni primeri, kada je jedan mladić ubijen u verskoj ustanovi za odvikavanje od droge, a koja nije imala dozvolu Ministarstva zdravlja za svoje brutalne metode lečenja, ili kada su reporteri „Politike” otkrili prave dvorce pojedinih moćnih biznismena u zoni stroge sanitarne zaštite, na levoj obali Save – samo potkrepljuju uverenje da inspekcije svoj posao ne rade kako valja.

Ogorčenje stanjem u ovoj oblasti ne krije ni novoimenovani ministar unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić. U njegovoj nadležnosti sada su se našle tri važne inspekcije – tržišna sa 450 ljudi, Inspekcija za poštanske usluge sa svega tri inspektora, dok Inspekcija za telekomunikacije ima samo jednog čoveka, tačnije ženu!

Šta inspekcija koja ima tri, ili jednog čoveka, realno može da uradi, pitamo Ljajića:

– Ništa! Kao da ne postoje! Ništa, apsolutno ništa. Posebno kada imamo haos na tržištu kada se radi o telekomunikacionim signalima i radio-televizijskim frekvencijama, a imate samo jednog inspektora za celu Srbiju Imate televizijske i radio-stanice koje emituju na divlje, ili one kojima su oduzete frekvencije, a koje i dalje rade. Kad sam došao u ministarstvo, u ovom sektoru koji je do skora bilo u sklopu ministarstva za kulturu i informisanje, zatekao sam da sve to mora da pokrije jedna žena. Nema nikakve šanse da ova žena stigne da digne glavu iz kancelarije.

Evropa često ima primedbe na visok nivo korupcije u srpskim državnim službama. Da li je to ključna kočnica za njihov efikasan rad u interesu građana, pitamo Rasima Ljajića.

– Mi možemo da govorimo o sumnjama i pretpostavkama, ali ja mislim da korupcija postoji. Nju je teško otkriti, ali postoji. I to po svim inspekcijskim službama – objašnjava Ljajić.

Najgore od svega je to što se, izgleda, nadležni u ovim službama zbog toga mnogo ne uzbuđuju, niti ih ko poziva na odgovornost. A šta tek reći pri pogledu na Kaluđericu, neki kažu – najveće nelegalno naselje u Evropi?

Koja sada, da apsurd bude veći, pretenduje da bude „legalizovana” u statusu opštine. Naravno, problem Kaluđerice nije nastao juče, ali čitave generacije srpskih inspektora nisu uspele da ga reše. Dok u Švedskoj za nelegalnu gradnju ne šalju u zatvor, već na psihijatrijsko lečenje, jer bi samo lud čovek tako nešto pokušao u uređenoj zemlji, kod nas je divlja gradnja sasvim normalna pojava.

Ljajić se nagledao svega u dosadašnjoj karijeri, i odsečenih radničkih prstiju i štrajkova glađu na ivici života i smrti, podizao je očajnike sa magistralnih pruga... Sada je pred njim još veći izazov – uvesti red u srpsku inspekcijsku „vavilonsku kulu”. Ili je srušiti, pa izgraditi novu.

– Dva su moguća rešenja, generalno za sve inspekcije u Srbiji. Govorim, dakle, i o inspekciji rada, tržišnoj, sanitarnoj, zdravstvenoj... Njih sve očekuje reforma, koja može da ide u dva pravca. Ili da se formira generalni inspektorat, kao krovna institucija za sve inspekcije, u okviru koga bi bile definisane posebne nadležnosti za specifične delatnosti. Ili, drugo, da ostane postojeći model, ali sa boljom i efikasnijom koordinacijom između različitih inspekcijskih službi – navodi Ljajić.

Ova ideja, otkriva ministar, rodila se pred kraj mandata prethodne vlade, kada je postalo očigledno da sistem više ne funkcioniše.

– Formirana je i radna grupa sa Vericom Kalanović na čelu, koja treba da pripremi reformu inspekcijskih službi. Tek predstoji da se izvrše ozbiljne analize, za koji smo od dva ponuđena modela. Ako se krene u formiranje generalnog inspektorata, to zahteva dublju i sveobuhvatniju reformu koja podrazumeva izmenu više zakona. I u EU postoje oba ova rešenja, ali čak i tamo gde ne postoji generalni inspektorat, ove službe su mnogo bolje koordinisane nego kod nas.