Zakoni o abortusu veoma su različiti u zemljama Evropske unije, počev od Irske i Malte u kojoj je namerni prekid trudnoće zakonom zabranjen, pa sve do Holandije, Velike Britanije i Švedske koje imaju najtolerantnije zakonske propise u vezi sa abortusom.

Fransoaz Loran, predsednica francuskog pokreta za planiranje porodice, ističe da je uprkos legalizaciji abortusa, njegova „primena veoma različita”, a razlika se odnosi na odnos lekara i verskih institucija prema namernom prekidu trudnoće, kao na cenu abortusa.

Irska i Malta imaju najrigoroznije zakone o zabrani abortusa – namerni prekid trudnoće zabranjen je čak i u slučaju silovanja, a dozvoljen je jedino u slučaju kada je ugrožen život žene. U Španiji je, primera radi, abortus zvanično zabranjen i on se dozvoljava samo u određenim situacijama, ali se bez problema obavlja u privatnim klinikama. U Poljskoj, Španiji, Portugalu i na Kipru abortus može jedino da se primeni u slučaju silovanja i ozbiljnih zdravstvenih razloga – ako je u opasnosti život majke ili ploda.

U većini zemalja Evropske unije abortus se može obaviti do 12 nedelje trudnoće, osim u Švedskoj, u kojoj je namerni prekid trudnoće moguće obaviti do 18 nedelje trudnoće. Abortus je zakonski dozvoljen do 12 nedelje trudnoće u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Češkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji i Švedskoj.

Švedska ima najliberalniji zakon o abortusu – prekid trudnoće bezuslovno je dozvoljen do 12 nedelje, ako je trudnoća odmakla do 18 nedelje neophodan je razgovor sa specijalistima, a abortus je moguće obaviti i u 22 nedelji trudnoće uz posebnu saglasnost stručnjaka. Maloletnicama nije potrebna pismena saglasnost roditelja, a abortus plaća socijalno osiguranje.

U Nemačkoj je abortus legalizovan 1995. godine i to do 12 nedelje trudnoće, ali je potrebna saglasnost stručnjaka iz specijalizovanih savetovališta. U praksi je veoma teško dobiti tu potvrdu. U Belgiji je situacija liberalnija, a većina abortusa se bez problema obavlja u specijalnim klinikama.

U Francuskoj je prekid trudnoće zvanično dozvoljen 1975. godine, a zakon dozvoljava abortus do navršene desete, odnosno do dvanaeste nedelje trudnoće, ako konzilijum ginekologa donese takvu odluku. U Holandiji je prekid trudnoće dozvoljen i do 22 nedelje trudnoće u nekim slučajevima, zbog čega mnoge žene odlaze u Holandiju, kada u zemlji u kojoj žive istekne zakonski rok za prekid trudnoće.

U Velikoj Britaniji dozvoljen je prekid trudnoće čak i do 24 nedelje, ukoliko je ugroženo zdravlje majke ili fetusa. U tom slučaju je potrebna saglasnost dva lekara.