Закони о абортусу веома су различити у земљама Европске уније, почев од Ирске и Малте у којој је намерни прекид трудноће законом забрањен, па све до Холандије, Велике Британије и Шведске које имају најтолерантније законске прописе у вези са абортусом.

Франсоаз Лоран, председница француског покрета за планирање породице, истиче да је упркос легализацији абортуса, његова „примена веома различита”, а разлика се односи на однос лекара и верских институција према намерном прекиду трудноће, као на цену абортуса.

Ирска и Малта имају најригорозније законе о забрани абортуса – намерни прекид трудноће забрањен је чак и у случају силовања, а дозвољен је једино у случају када је угрожен живот жене. У Шпанији је, примера ради, абортус званично забрањен и он се дозвољава само у одређеним ситуацијама, али се без проблема обавља у приватним клиникама. У Пољској, Шпанији, Португалу и на Кипру абортус може једино да се примени у случају силовања и озбиљних здравствених разлога – ако је у опасности живот мајке или плода.

У већини земаља Европске уније абортус се може обавити до 12 недеље трудноће, осим у Шведској, у којој је намерни прекид трудноће могуће обавити до 18 недеље трудноће. Абортус је законски дозвољен до 12 недеље трудноће у Немачкој, Аустрији, Белгији, Бугарској, Данској, Естонији, Француској, Грчкој, Мађарској, Летонији, Литванији, Чешкој, Румунији, Словачкој, Словенији и Шведској.

Шведска има најлибералнији закон о абортусу – прекид трудноће безусловно је дозвољен до 12 недеље, ако је трудноћа одмакла до 18 недеље неопходан је разговор са специјалистима, а абортус је могуће обавити и у 22 недељи трудноће уз посебну сагласност стручњака. Малолетницама није потребна писмена сагласност родитеља, а абортус плаћа социјално осигурање.

У Немачкој је абортус легализован 1995. године и то до 12 недеље трудноће, али је потребна сагласност стручњака из специјализованих саветовалишта. У пракси је веома тешко добити ту потврду. У Белгији је ситуација либералнија, а већина абортуса се без проблема обавља у специјалним клиникама.

У Француској је прекид трудноће званично дозвољен 1975. године, а закон дозвољава абортус до навршене десете, односно до дванаесте недеље трудноће, ако конзилијум гинеколога донесе такву одлуку. У Холандији је прекид трудноће дозвољен и до 22 недеље трудноће у неким случајевима, због чега многе жене одлазе у Холандију, када у земљи у којој живе истекне законски рок за прекид трудноће.

У Великој Британији дозвољен је прекид трудноће чак и до 24 недеље, уколико је угрожено здравље мајке или фетуса. У том случају је потребна сагласност два лекара.