Mnogima je namerni prekid trudnoće pružio mogućnost da bliže upoznaju ličnost svog partnera

Kada je petnaest vodećih ginekologa i psihijatara Velike Britanije u oktobru 2006. godine napisalo otvoreno pismo „London tajmsu” upozoravajući javnost na psihološke posledice abortusa, naučnici širom sveta počeli su da istražuju kakve tragove na duši ostavlja namerni prekid trudnoće. Rezultati studije koju je u martu ove godine objavio časopis „Biomedicinska psihijatrija” upozoravaju da  žene koje su imale abortus imaju visoku stopu posletraumatskog stresnog poremećaja. Studija je urađena na uzorku od 155 žena iz Južnoafričke Republike koje su imale iskustvo abortusa, a njeni rezultati govore da je 61 odsto žena razvilo simptome PTSP-a nekoliko meseci posle abortusa. Ovi rezultati komplementarni su sa nalazima studije koja je objavljena 2004. godine u časopisu „Medicinski naučni monitor” i pokazuju da su kod 65 odsto američkih žena koje su imale abortus pronađeni simptomi posletraumatskog stresnog poremećaja.

Tokom prošle godine tim univerzitetskih profesora sa Novog Zelanda sproveo je opsežnu studiju na više hiljada žena i došao do zaključka da čak 40 odsto žena ima psihičke probleme posle abortusa –  počev od depresije, zavisnosti od alkohola ili droga, poremećaja spavanja pa sve do suicidnih misli. Britanski ginekolog dr Robert Balfour upozorio je da rezultati studije koja je urađena na uzorku od 5.000 žena u Finskoj između 1987. i 2000. godine pokazuju da žene koje su abortirale imaju čak šest puta veću verovatnoću da počine samoubistvo u odnosu na žene koje su rodile. 

Dr Katarina Sedlecki, načelnica Republičkog centra za planiranje porodice, ističe da rezultati studije koja je rađena na Institutu za majku i dete govore da za svaku sedmu adolescentkinju koja prekida trudnoću abortus predstavlja toliko stresogeno iskustvo da nosi rizik za nastanak mentalnog poremećaja. Istraživanje dr Mirjane Rašević, direktorke Instituta društvenih nauka, obavljeno na  reprezentativnom broju žena koje su imale abortus, govori da su kod gotovo polovine žena i dva meseca nakon namernog prekida trudnoće prisutne „nerazjašnjene emotivne reakcije vezane za abortus”. Abortus se doživljava kao teško i bolno iskustvo na koje se često misli ili kao iskustvo koje je bilo do te mere uznemirujuće da žena uopšte ne želi da razmišlja o njemu.

„Namerni prekid trudnoće gotovo dva puta češće ostavlja nerazjašnjene psihološke reakcije kod žena kojima je to bio prvi abortus. Ove žene prekid trudnoće češće doživljavaju kao bolno i uznemiravajuće iskustvo na koje ne žele da misle. Više od trećine žena koje su imale dva ili više prekida trudnoće abortus doživljavaju kao psihološku traumu.

Abortus nije izbor atipičnih žena – to je iskustvo prosečne žene koja nije emotivno ravnodušna zbog svoje odluke. Neposredno po prekidu trudnoće, ona je suočena sa svojim unutrašnjim bićem, biološkom ulogom i mnogodimenzionalnošću doživljaja abortusa. Uz to, ona je najčešće usamljena u tom doživljaju i neophodna joj je pomoć”, ističe Mirjana Rašević.

Iznenađujuće je da nešto više od trećine žena dva meseca posle namernog prekida trudnoće abortus doživljava kao jedno obično iskustvo, a najveći broj njih uzrok ovog doživljaja nalazi u činjenici da su udate i da je abortus – zajedničko iskustvo udatih žena.

Zanimljivo je da žene koje su imale dva i više abortusa – tri puta češće doživljavaju abortus kao obično iskustvo i objašnjavaju da je namerni prekid trudnoće bio traumatičan i težak samo prvi put. Tek svaka šesta žena je razmišljala o ovom obliku kontrole rađanja kao o teškom iskustvu posle koga je mnogo naučila o sopstvenoj ličnosti. Mnogima je namerni prekid trudnoće pružio mogućnost da otkriju sopstvenu ličnost, svoje osobine, potrebe i prioritete, kao i da bliže upoznaju ličnost svog partnera. U mnogo manjem procentu žene navode da je abortus promenio njihove stavove o kontroli rađanja i kontracepciji.

Istražujući odnos koji muškarci imaju prema abortusu i kontracepciji svojih partnerki, Mirjana Rašević je zaključila da je 26 odsto njih indiferentno prema upotrebi kontracepcije, a petina je protiv korišćenja kontraceptivnih sredstava. Skoro polovina muškaraca „nema ništa protiv upotrebe kontracepcije“, a šest odsto njih nije o tome razgovaralo sa svojim partnerkama.