Када је петнаест водећих гинеколога и психијатара Велике Британије у октобру 2006. године написало отворено писмо „Лондон тајмсу” упозоравајући јавност на психолошке последице абортуса, научници широм света почели су да истражују какве трагове на души оставља намерни прекид трудноће. Резултати студије коју је у марту ове године објавио часопис „Биомедицинска психијатрија” упозоравају да  жене које су имале абортус имају високу стопу послетрауматског стресног поремећаја. Студија је урађена на узорку од 155 жена из Јужноафричке Републике које су имале искуство абортуса, а њени резултати говоре да је 61 одсто жена развило симптоме ПТСП-а неколико месеци после абортуса. Ови резултати комплементарни су са налазима студије која је објављена 2004. године у часопису „Медицински научни монитор” и показују да су код 65 одсто америчких жена које су имале абортус пронађени симптоми послетрауматског стресног поремећаја.

Током прошле године тим универзитетских професора са Новог Зеланда спровео је опсежну студију на више хиљада жена и дошао до закључка да чак 40 одсто жена има психичке проблеме после абортуса –  почев од депресије, зависности од алкохола или дрога, поремећаја спавања па све до суицидних мисли. Британски гинеколог др Роберт Балфоур упозорио је да резултати студије која је урађена на узорку од 5.000 жена у Финској између 1987. и 2000. године показују да жене које су абортирале имају чак шест пута већу вероватноћу да почине самоубиство у односу на жене које су родиле. 

Др Катарина Седлецки, начелница Републичког центра за планирање породице, истиче да резултати студије која је рађена на Институту за мајку и дете говоре да за сваку седму адолесценткињу која прекида трудноћу абортус представља толико стресогено искуство да носи ризик за настанак менталног поремећаја. Истраживање др Мирјане Рашевић, директорке Института друштвених наука, обављено на  репрезентативном броју жена које су имале абортус, говори да су код готово половине жена и два месеца након намерног прекида трудноће присутне „неразјашњене емотивне реакције везане за абортус”. Абортус се доживљава као тешко и болно искуство на које се често мисли или као искуство које је било до те мере узнемирујуће да жена уопште не жели да размишља о њему.

„Намерни прекид трудноће готово два пута чешће оставља неразјашњене психолошке реакције код жена којима је то био први абортус. Ове жене прекид трудноће чешће доживљавају као болно и узнемиравајуће искуство на које не желе да мисле. Више од трећине жена које су имале два или више прекида трудноће абортус доживљавају као психолошку трауму.

Абортус није избор атипичних жена – то је искуство просечне жене која није емотивно равнодушна због своје одлуке. Непосредно по прекиду трудноће, она је суочена са својим унутрашњим бићем, биолошком улогом и многодимензионалношћу доживљаја абортуса. Уз то, она је најчешће усамљена у том доживљају и неопходна јој је помоћ”, истиче Мирјана Рашевић.

Изненађујуће је да нешто више од трећине жена два месеца после намерног прекида трудноће абортус доживљава као једно обично искуство, а највећи број њих узрок овог доживљаја налази у чињеници да су удате и да је абортус – заједничко искуство удатих жена.

Занимљиво је да жене које су имале два и више абортуса – три пута чешће доживљавају абортус као обично искуство и објашњавају да је намерни прекид трудноће био трауматичан и тежак само први пут. Тек свака шеста жена је размишљала о овом облику контроле рађања као о тешком искуству после кога је много научила о сопственој личности. Многима је намерни прекид трудноће пружио могућност да открију сопствену личност, своје особине, потребе и приоритете, као и да ближе упознају личност свог партнера. У много мањем проценту жене наводе да је абортус променио њихове ставове о контроли рађања и контрацепцији.

Истражујући однос који мушкарци имају према абортусу и контрацепцији својих партнерки, Мирјана Рашевић је закључила да је 26 одсто њих индиферентно према употреби контрацепције, а петина је против коришћења контрацептивних средстава. Скоро половина мушкараца „нема ништа против употребе контрацепције“, а шест одсто њих није о томе разговарало са својим партнеркама.